„Зелена” енергија из Баната

Када возом или путем кренете из Београда ка Вршцу, негде у атару села Владимировци па даље до Алибунара уочићете мноштво ветрењача. То нису ветрењаче попут оних из романа „Дон Кихот”. У овој нашој причи реч је о модерним челичним грдосијама, чије ће елисе на висини од 178 метара под налетима ветра производити мегавате струје. Ово је трећи ветропарк у Србији.

Србија је ветровито подручје, а посебно је позната кошава. Поред Војводине, идеална места за постављање ветрогенератора је потез Ђердапа, што потврђују искуства и пејзажи суседне Румуније, на обронцима Карпата, дуж 110 километара Ђердапске клисуре. Румунија је снагу ветра за добијање електричне енергије почела да користе много пре нас, с обзиром на то да као чланица Европске уније обилато користи њене фондове за ове пројекте.

Банатска кукурузишта и житна поља у околини Алибунара су богомдана за ветропаркове, из којих се добијају јефтинији и еколошки знатно чистији киловати јер на овим просторима ветра увек има, па и мањи поветарац овде покреће моћне елисе савремених ветрењача. Вишегодишњи подаци кажу, на пример, да у Вршцу у току године има више од 200 ветровитих дана.

Најјачи ветрови су у периоду јесени и зиме, а кошава овде достиже брзину и до 120 километара на сат. Први ветропарк у Србији је изграђен у атару Куле, новембра 2015. године. Погодне локације за ветропаркове су још Златибор, Копаоник, Стара планина, Дели Јован, Дивчибаре и друге планине.

Наша земља ће захваљујући снази ветра до 2020. добити још 500 мегавата струје. Стручњаци пак процењују да би уз још већа улагања могла да добије дупло више „зелене” енергије. Чисте да чистије не може бити. Ветропаркови не загађују животну средину, граде се углавном ван насељених места, малог су габарита у основи, па не одузимају пуно од плодне војвођанске равнице.

Банаћани су навикли на металне торњеве и разнобојне елисе савремених ветрењача. Нека се оне што више окрећу као златножуте погаче сунцокрета који се у овом делу Србије гаји на великим површинама. Заједно су добро друштво и за нас вишеструко значајни. Нека их само буде више.

Божидар Петровић,

Београд