Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ламент за Главну железничку станицу

Ламент за Главну железничку станицу
Зграда Главне железничке станице (Фотодокументација „Политике”)

Ево долази и дан када ће бити затворена Главна железничка станице у Београду, која је успешно радила дуже од једног века. Од 1. јула Београд ће после 134 године остати без једне од најпрометнијих и најфункционалнијих и најважнијих институција путовања железницом на Балкану и шире.

Био је то најбучнији део града, са 150 возова, који су саобраћали углавном на дугим релацијама у унутрашњем и међународном саобраћају. Кроз ову станицу је у доба њеног процвата 1960–1990. године дневно пролазило око 40.000 путника.

У дане државних и националних празника и у летњој сезони, када су саобраћали и ванредни возови, према подацима СУП-а кроз Главну железничку станицу је дневно пролазило и до 100.000 путника.

И сам сам био службеник на овој станици и располажем статистичким подацима да је од почетка рада, па до распада заједничке државе деведесетих година, укупни промет био милијарду и 200 милиона путника. То није имала ниједна железничка станица на Балкану. Била је водећа у овом делу Европе и, што је било битно, најкраћа веза Европе са Истоком.

Железничка станица у Београду имала је идеално усклађен простор за путовања, какав нису имали многи градови у Европи. Постојало је више од 20 линија ГСП-а које су станицу повезивале са свим деловима града.

Захваљујући томе што је у близини главна аутобуска станица, путници из унутрашњости су лако и брзо могли да наставе путовање возом до удаљенијих дестинација у земљи и иностранству. И уместо да буде обновљена и сачувана, Главна железничка станица доживела је неславан крај.

Надам се да су градске власти за 30. јун припремиле свечаност за грађане, у част престанка рада станице. Надам се, јер то нису урадиле ових дана за годишњицу отварања пруге Београд–Бар.

Немамо и не поштујемо традицију и зато сумњам да ће ико обележити и затварања Главне железничке станице Београд. Народ без традиције је сиромашан народ, у сваком смислу, а највише духом.

Велику помоћ грађанима пружа дневни лист „Политика”, који детаљно извештава и пружа информације како отпутовати, и указује на огромне проблеме на које наилазе путници. Без тих информација, хаос би био много већи.

Драгољуб Лазић,
службеник железнице у пензији

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dušan
Simbol večnosti, sjaja i bogatstva: Beograd!? Gospodine Dragoljube Laziću, nema mesta, za jadikovanje, za žal, tu smo gde jesmo, jer nismo poput Crnjanskog u tuđoj zemlji, i ne tugujemo za rodnim gradom, Beogradom!? Bespomoćni, možda jesmo, ali nećemo vazda kukati, nad sudbinom kojoj nema promene, prihvatićemo je zar ne, takva kakva jeste, i ja kažem u sebi:“ smej se klovnu, dok ti teku suze!?“... Eh, kako se ranije nisu setili , i kada su pogone, čarapare „Zele Veljković, „Zevelona, „Leteksa, „Sntetike, postali disfunkcionalni,nekadašnje vlasti, nagnale, da postanu eksponati, muzeji, tranzicije, mada za Hotel Beograd, i čuvenu Šajkakču, nije kasno, da postanu „muzeji, surove tranzicije, i divljeg kapitalizma... Safari na Šajkaču(Samište u Leskovcu) bi bio posebno interesantan, jer piše: pazi gradilište, a mesecima, se nije mrdnulo ni prtom, niti se šta počelo da gradi!?.. U Hotelu Beograd, gde bi eksponati bili, recimo:sifon, belo: „Smederevka, escajg za roštiljanje:viljuška nož, i
Maki
U _Madridu je jedna od stanica, Principe Pio sada tržni centar, u Parizu je jedna od većih stanica sada muzej Orsej, niko ne plače zbog toga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.