Центри за мигранте у државама које то прихвате
Лидери Европске уније јуче пред зору су, након тешке десетосатне расправе, током које је Италија претила да ће блокирати усвајање закључака, ипак постигли споразум, чији детаљи нису познати. Из оквира који је предочен медијима јасна су само општа начела. Како ће се ситуација одвијати даље, брину се многе чланице ЕУ, па је чак Високи комесаријат УН за избеглице (УНХЦР) поздравио договор, али су нагласили да је неопходно појаснити детаље и урадити правну анализу договора постигнутог у Бриселу. Само током ове године утопило се више од 1.000 људи у Медитеранском мору.
Чак је и председник Европског савета Доналд Туск, оценивши самит као напето „ценкање”, рекао да је постизање договора лакши део у односу на оно што их чека када почну примену. Италијански премијер Ђузепе Конте, који је током расправе блокирао усвајање закључака, наглашавајући да неће пристати на заједничко саопштење док не добије оно што Италија жели у вези са миграцијама. А жели – дела. На крају, стављајући свој потпис на споразум, рекао је да Италија више није сама, док је италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини, који се одлучно противи искрцавању миграната, рекао да ће „целог лета” италијанске луке бити затворене за бродове невладиних организација које спасавају мигранте на Средоземном мору. „Те невладине организације ће Италију видети само на разгледници”, рекао је Салвини италијанском радију, нагласивши да се забрана односи и на пристајање у луке ради набавке горива. „Као што су ми рекли италијански војници, чак и либијски, невладине организације свесно или не помажу шверцерима”, додао је Салвини, наводећи да ће Италија наставити да помаже онима којима је потребна помоћ, али у сарадњи с другим државама.
У закључцима се наводи да је „Европски савет одлучан да спречи повратак неконтролисаног прилива из 2015. и да се одупре илегалној миграцији на свим постојећим рутама и онима које се појављују”. „Како бисмо прекинули пословни модел кријумчара и тако спречили трагичне губитке живота, неопходно је елиминисати подстицаје за започињање тако опасних путовања”, наводи се у документу усвојеном на самиту. Што се тиче ситуације унутар ЕУ, секундарна кретања тражилаца азила између држава чланица носе ризик угрожавања интегритета система азила и шенгена, па је закључено да би државе чланице требало да предузму све неопходне правне и административне мере како би спречиле таква кретања, као и да би требало да блиско сарађују једна са другом ка том циљу. У закључцима је наведено да би мигранти који су спасени на мору на територији ЕУ у складу са међународним правом требало да буду примљени „у контролисане центре у државама чланицама”.
Лидери ЕУ су се договорили да би ти центри били успостављени у оним земљама чланицама које то желе да учине на добровољној основи. У центрима ће, „уз пуну подршку ЕУ”, бити разлучено који ће од илегалних миграната бити враћени, а којима је потребна међународна заштита, а све мере у контексту тих контролисаних центара, укључујући премештање и насељавање, биће на добровољној основи, без прејудицирања реформе Даблинских прописа.
Француски председник Емануел Макрон сматра да је победила европска сарадња јер „исказана солидарност са земљама првог уласка”. Пољски премијер Матеуш Моравјецки такође сматра да је постигнут добар компромис и да постоје декларације о релокацији на добровољној бази које су засноване на консензусу.
Пољска, ка чланица Вишеградске групе, није вољна да прими мигранте и очигледно је да ће јој то бити и омогућено. Мађарски премијер Виктор Орбан је коментарисао закључке речима да је Вишеградска група успела да њен предлог буде прихваћен и да Мађарска неће постати имигрантска земља. Предлог Вишеградске групе састојао се у ставу да нико не може да буде пребачен из избегличког кампа у неку другу земљу без пристанка те земље.
Немачка канцеларка Ангела Меркел, којој је због унутрашње политичке стабилности владе било значајно да се постигне споразум (који су њени партнери из Баварске дочекали с опрезним оптимизмом), оценила је да је јуче добила више него што је очекивала јер је ЕУ направила одлучујући корак у правцу заједничког европског азила.
У оквиру закључка о заштити спољних граница ЕУ одлучено је да се Турској упути друга транша од три милијарде вера (укупно шест) за помоћ избеглицама и 500 милиона евра северноафричким земљама како би спречиле илегалне миграције према Европи.
Све у свему, Аустрија која у недељу преузима председавање ЕУ, имаће тежак задатак да спроведе одлуке о заштити граница ЕУ и распоређивању великог броја већ пристиглих миграната.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
