Креативно спасавање света

„Ready-made”, рециклажа, „do-it-yourself”, идеје рођене у 20. веку, свој ефекат су испољавале кроз уметност, дизајн, филозофију, психологију, привредне и социјалне односе. У зависности од угла посматрања, ефекти су били далекосежни и оправдани, како у домену спасавања планете од загађења природне средине, све до стваралаштва у области нове уметничке праксе. Уметници су у недостатку нових идеја а затечени усред незамисливо размахнуте, помахнитале технолошке револуције, потражили спас и инспирацију у овим трима, свеприсутним тенденцијама.

Да би спасли свет од пошасти, посегнули су за већ коришћеним па одбаченим стварима и материјалима.

Један од таквих стваралаца осамдесетих година 20 века био је и Том Диксон, који је, инспирисан „do-it-yourself” естетиком панка, почео да ради са рециклираним материјалима. У почетку је то била својеврсна комбинација скулптуре, дизајна, уметности и заната. Диксон је у налету свог стваралачког заноса овај поступак назвао „креативно спасавање света”. И основао је своју компанију за „маргинални дизајн”. Касније се ипак приклонио неизбежној комерцијализацији, у циљу успешнијег очувања сопствене визије.

Столица „S” израђена је у педесетак варијанти при чему је дизајнер користио већ коришћени метал, гуму, кожу, трску, папир, рогоз... столица је и скулптура и употребни предмет, али никако није обична – над њом ћете се прво замислити па ћете тек онда сести, и то опрезно и са респектом, јер то дизајнер и столица од вас очекују. Са поштовањем, јер она није расипничка и арогантна у свету изобиља, који прети да нас затрпа непотребним стварима.

Како рече Виктор Папанек, теоретичар дизајна, пре четрдесетак година: „Лош дизајн чини две недопустиве ствари – с једне стране троши драгоцене сировине да би био направљен, с друге стране загађује средину јер убрзо бива одбачен у смеће.”

Том Диксон

Енглески уметник и дизајнер, рођен је 1959. године у Лондону, где је студирао и дипломирао на Универзитету за уметност Челси 1978. године. Ипак, себе сматра самоуким дизајнером. Од 1983. године дизајнира намештај од „одбачених предмета” и са таквим стварима опрема и ентеријере (међу којима је и познати ноћни клуб „Титаник” у Лондону). Бави се и уметношћу перформанса. Године 1987. оснива сопствену производну компанију „Диксон пид”, коју касније трансформише у популарни „Space”. Позната италијанска компанија „Цапелини” откупљује Диксонов „маргинални дизајн” и покреће масовну производњу. Од 1997. године ради за „Хабитат” и финску компанију „Артек”. Дела Тома Диксона данас су присутна у бројним музејима света, међу којима су и „Викторија и Алберт” у Лондону и „Витра” у Немачкој. Има почасни докторат Универзитета у Бирмингему и Велику награду „Обе” за допринос угледу британског дизајна у свету.

Арх. Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs