Сви путеви воде у Београд
У Београд су се током протекле године из других места и градова Србије доселиле 15.433 особе и највећи број нових становника престонице данас живи на Звездари, Палилули и Вождовцу. Од четири региона Србије, само су београдски регион и регион Војводине у 2017. години имали позитиван миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене.
Међутим, без обзира на чињеницу што у Београду живи скоро четвртина становништва Србије и што се сваке године око 15.000 особа досели у престоницу, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај током претходне године. Највећи број интерних миграната, односно особа које су промениле место становања и ту промену пријавиле МУП-у има између 25 и 35 година, што у преводу значи да су кренуле „трбухом за крухом”, најчешће са југа на север Србије. У ову домаћу емигрантску статистику не улазе студенти, јер они у највећем броју случајева не мењају место боравишта када одлазе на студије у велике универзитетске центре.
Иако анализа Републичког завода за статистику сведочи да је током претходне године 120.355 особа променило пребивалиште, односно преселило се из једног у друго насеље на територији Србије, демографи истичу да је број такозваних интерних миграната током протекле године смањен за чак 5.000 у односу на 2016. годину. Гордана Бјелобрк, шефица Одсека за демографију у Републичком заводу за статистику, овај податак тумачи у светлу чињенице да су ове особе – емигрирале из Србије. Индиректан доказ ове тезе јесте и податак да је смањен број младенаца који пред матичара излазе први пут, а у порасту број оних који у брак ступају други и трећи пут.
– Престоница и даље привлачи највећи број особа из целе Србије, али бројке сведоче да и сами Београђани често мењају место пребивалишта. Примера ради, чак 30.800 особа током претходне године преселило се из једне у другу београдску општину – примера ради, са Звездаре у Земун, 3.261 особа променила је место пребивалишта унутар исте општине – рецимо, преселила се из Белог потока у Зуце на општини Вождовац. Ако посматрамо где су се људи досељавали током претходне године, стиче се утисак да је најпожељнија општина за живот – Звездара, а за њом следе Палилула и Вождовац. Током претходне године највећи број особа иселио се из Краљева, Лесковца, Смедерева и Ужица, а већи број одсељених у односу на досељене имају и две београдске општине Стари град и Савски венац – додаје Гордана Бјелобрк.
Анализа Института друштвених наука показује да се особе досељавају у она места у којима има капитала, због чега су Београд, Нови Сад и Ниш једини градови који привлаче становништво, јер имају позитивне билансе. Ова анализа такође показује да се сада највише празне варошице са 10.000 до 30.000 становника, а потом насеља која имају између 50.000 и 70.000 становника. У њима углавном остају пензионери који чувају кућна огњишта.
Демографи, такође, упозоравају да се сваке године из Србије исељава око 30.000 особа, а томе треба додати и чињеницу да годишње у просеку 30.000 више умре него што се роди. Због тога је у последњих десет година број становника у Србији смањен за око 372.000 – само на основу природног прираштаја. Ову статистику, објашњавају демографи, не може брзо да поправи ни нагли скок наталитета, ни „увоз” становништва из других земаља.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
