На трагу императора Галерија

ЕКСКЛУЗИВНО
Царска палата у Гамзиграду, Феликс Ромулијана, најочуванији пример римске дворске архитектуре, недавно уписана и у Унескову Листу светске културне баштине, несумњиво је јединствени споменик светске културе и место великих археолошких изазова и изненађења. Гробница – маузолеј војног заповедника највишег ранга из времена цара Галерија, димензија 4 x 4 метра, са централном кружном конструкцијом која је садржала остатке спаљеног покојника, комплетну војну опрему, ритуално савијен дугачки мач – спату, бојни нож – сику, врх копља, бронзану алку за причвршћивање мача за појас, делове штита, делове коњске опреме и, као најзначајнији налаз, златну царску крстобразну фибулу тежине 42 грама, као и два бронзана новчића, један цара Проба и други цара Аурелијана – само је део управо саопштених и најављених сензационалних открића која су пре два дана археолози Археолошког института у Београду и Народног музеја у Зајечару, заједно са својим немачким колегама из Берлина, Франкфурта и Вајмара, представили јавности.

Гробница је сасвим поуздано хронолошки опредељена у крај III – почетак IV века, што одговара времену владавине цара Галерија (293-311) и несумњиво сведочи да је сахрањена особа била у царевој личној пратњи. Уз маузолеј су нађене базе за три надгробна споменика.

– Током досадашње сарадње у оквиру пројекта немачко-српских истраживања која ће трајати до 2009. године, за нас у многоме новим, геофизичким методама – геомагнетским и геоелектричним мерењима, снимљен је широк простор јужно, западно и северно од утврђења Галеријеве палате. Том приликом, добијени су изузетни резултати, потврђени сондажним археолошким истраживањима. Јужно од палате, први пут је тачно утврђен положај римских некропола Ромулијане, каже мр Софија Петковић, истраживач-сарадник Археолошког института у Београду. – Два, раније нађена, споменика који се чувају у лапидаријуму на Гамзиграду могли би припадати маузолеју. Један од њих посвећен је Аурелијанусу који је после успешне војне каријере постао domesticus, односно управник царског двора. Тај споменик се, такође, по стилским карактеристикама украса, винове лозе која уоквирује натписно поље споменика, опредељује у период изградње царске палате Felix Romuliana.

– Дуж јужног бедема утврђене царске палате констатован је одбрамбени ров дужине преко 350 метара, који је настао у периоду касне антике, крајем IV – почетком V века, када је Гамзиград, тада назван Romulianum, постао занатско-трговински центар и место прикупљања царске anonnae, пореза у житу, каже мр Маја Живић, кустос археолошке збирке Народног музеја у Зајечару. – Посебно занимљив налаз из 2006. године представља гроб укопан крајем IV и почетком V века, уз саму темељну стопу јужног дела бедема, у коме је нађен скелет високог официра римске војске, сахрањеног са тешким вуненим војним огртачем причвршћеним на десном рамену крстобразном фибулом изузетно ретког типа, израђеном од злата и сребра, украшеном царским портретима у софистицираној niel