„Ер Србија” пословала најбоље до сада
„Ер Србија” је прошле године остварила добит од 1,9 милијарди динара или 15,7 милиона евра, што је напредак у односу на 2016. када је нето добит износила око 106 милиона динара, наведено је у годишњем финансијском извештају српског националног авио-превозника који је објављен на сајту Агенције за привредне регистре. Али овом успеху су допринеле државне субвенције од 2,46 милијарди динара или 20,8 милиона евра. У супротном компанија би пословну годину завршила у минусу. Државна помоћ је истина преполовљена, јер је „Ер Србија” на име субвенција добила 4,95 милијарди динара, односно 42 милиона евра у 2016. години, до када је према уговору између Владе Србије и „Етихада”, држава имала обавезу да улаже бесповратни новац у заједничку компанију у којој има 51 одсто власништва.
Синиша Мали, министар финансија, који је донедавно био председник Надзорног одбора „Ер Србија”, рекао је да је та компанија остварила прошле године најбољи резултат у историји пословања и имала добит од 15,7 милиона евра, што показује колико је оправдана одлука да се од „Јат ервејза” направи најбржа растућа авио-компанија у региону.
Упитан због чега је влада наставила да финансира „Ер Србију”, будући да је првобитно било уговорено да државна помоћ траје до краја 2016. године министар је казао да стратегија туризма до 2020. године подразумева подршку активностима, идејама и пројектима који доприносе развоју туризма у нашој земљи, те да је помоћ „Ер Србији” у складу с таквим опредељењем.
– Ако погледате „Ер Србију”, она је покретачки фактор развоја туризма и рекордних доприноса од туризма, прошле године имали смо 1,2 милијарде евра – навео је Мали, а преноси Танјуг.
Додао је и да Аеродром „Никола Тесла” ове године има седам одсто више путника него у исто време прошле године.
– У 2017. било је 12 одсто више туриста, док подаци из маја ове године показују да је број ноћења увећан за 20 одсто. Део свега тога је „Ер Србија” – казао је Мали.
Према његовим речима та компанија је одлуком владе била у обавези да развије северноамеричко тржиште као најважније, а да је од када су кренули летови за Њујорк на тој релацији путовало 150.000 путника.
Упитан ко је донео одлуку да се новац из буџета усмери „Ер Србији” Мали је одговорио да је одлуку донела Влада Србије и да се она односи на развој туризма који је за нас веома важан.
Иако стратегија, по којој је држава финансирала „Ер Србију” са 1,4 милијарде динара, важи до 2025. године, министар финансија је рекао да то не значи да ће држава наредних седам година по том основу финансирати „Ер Србију”.
– Сваке године ћемо видети како напредује тај лет ка Њујорку, односно како напредује та стратегија која је у вези са развојем северноамеричког тржишта – објаснио је Мали.
Осим тога у финансијском извештају се наводи и да је „Ер Србија” почетком 2017. године добила кредит од државног Фонда за развој у износу од 14 милиона евра са роком доспећа од 18 месеци и камaтном стопом од 3,5 одсто, што се такође може сматрати неком врстом државне помоћи.
Брокер Ненад Гујаничић навео је да је пословна добит компаније достигла 947,5 милиона динара у односу на губитак из пословања од 308,8 милиона динара годину дана раније. Крајњи резултат, нето добит, скочио је са 105,8 милиона динара, колико је износио у 2016. на 1,9 милијарди динара 2017, уз велики допринос доброг резултата из финансирања (позитивне курсне разлике).
– Компанија је у билансима признала приходе од државне помоћи у висини од 2,46 милијарди динара, без чега би свакако имали негативан крајњи резултат. Велико је питање да ли су реално ово све дотације које је компанија директно и индиректно уживала од државе прошле године – рекао је Гујаничић.
Када је о задужености реч, компанија је на крају децембра имала нето дуг од 34,7 милијарди динара у односу на скоро 40 милијарди динара на крају децембра 2016. године.
– Ово је веома висок ниво задужености јер је нето дуг скоро 15 пута већи од профита пре камата, пореза и амортизације.
Осим чињенице да „Ер Србији” не иду у прилог проблеми око „Етихада” (већ је продао неке компаније услед губитака), у будућности проблем би могле да буду и више цене керозина који представља велики трошак у авио-бизнису – казао је Гујаничић.
Финансијски извештај указује на стабилан број превезених путника, раст прихода од редовног путничког саобраћаја и чартер саобраћаја и од превезеног терета. Укупно гледано већина показатеља је боља него што се могло претпоставити услед мера штедње и промене пословног модела.
Реструктурирање компаније које су многи окарактерисали као прелазак у лоу-кост донео је поприлично смањење трошкова. Ту се истиче смањење трошкова за плате за 350 милиона динара, за кетеринг је потрошено 252 милиона динара, а за рекламе 136 милиона динара мање. Највећа уштеда је направљена на ставци трошкови интелектуалних и консалтинг услуга који су смањени за скоро пола милијарде динара (са 702 на 250 милиона динара).
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


