Млади би посао у крају и, ако може, од поднева
Када је млад и свеже дипломирани двадесетчетворогодишњи економиста са завидним факултетским просеком самоуверено конкурисао за посао у једној међународној ревизорској компанији био је непријатно изненађен питањем менаџера људских ресурса због чега је његова радна биографија празна, односно зашто нема никакво радно искуство.
– Очекујете од мене да са 26 година имам искуство у раду као економиста? – упитао је млади дипломац.
– Не, али очекивао сам да у твојој радној биографији прочитам да си зарађивао џепарац током студија – да си радио у кафићу, продавао сладолед или волонтирао у некој компанији. Ти немаш никакво радно искуство и нисам сигуран да ћеш успети да одговориш захтевима наше компаније – узвратио му је менаџер.
Да ова епизода није усамљен случај сведоче и подаци Уније послодаваца Србије, који говоре да је чак 70 одсто младих између 15. и 24. године неактивно на тржишту рада – нити ради, нити тражи посао. Тек је свака пета особа ове старосне доби запослена, а трећина њих је активна на тржишту рада, односно тражи посао. Посебно забрињава податак да чак 17 процената младих између 15. и 24. године не ради и није у било каквом систему школовања или обуке. Анализа Републичког завода за статистику говори да велики број младих особа из статуса незапослености не прелази у статус запослености, већ пада у статус неактивности. Бројке такође сведоче да је у другом кварталу 2017. године свега петина младих старости од 15 до 24 године имала посао.
Резултати студије „Млади у Србији 2015. године” говоре да се бројни социјални, односно материјални и стамбени услови у којима млади живе, негативно рефлектују на статус активности младих на тржишту рада Србије. Наиме, свега трећина младих испод 30 година је финансијски независна (међу њима је највећи број особа са факултетским образовањем), док је чак 60 процената њих издржавано од стране родитеља. Податак да 80 процената младих живи у истом домаћинству са родитељима има далекосежне негативне последице по перспективу младе особе да заснује своју породицу, али и по мотивацију да тражи посао.
Како незванично сазнајемо, искуство запослених у Националној служби за запошљавање говори да један број младих којима се пронађе посао у летњем периоду, уместо да буду одушевљени што ће се коначно решити статуса незапосленог лица, пита да ли тај посао може да сачека до јесени, кад се врате са мора.
– Од почетка године 41.402 младе особе упућене су послодавцима на разговор за посао, а посао је добила 4.381 особа. Наши подаци говоре да је 8.378 младих одбило понуђено запослење из оправданих разлога, а само 148 особа неоправдано је одбило понуђено запослење. Подаци говоре и да се 67 младих уопште није јавило послодавцу коме га је Национална служба за запошљавање упутила, а само у 25 случајева имали су оправдани разлог за нејављање. Важно је истаћи да се незапослени бришу са бироа ако из неоправданих разлога одбију запослење или се не јаве послодавцу коме су упућени на интервју за посао – кажу стручњаци Националне службе за запошљавање.
Искуство запослених у омладинским задругама сведочи да млади немају радне навике, ни превелику мотивацију да зараде џепарац.
– Када младима понудите било који посао који подразумева мали тежи физички напор или путовање на посао које је дуже од пола сата, обично нам одговоре да неће то да раде. Посао по мери младих људи подразумева рад у крају – по могућству у првом комшилуку, продају сладоледа, промоцију воћних јогурта, дељење летака и евентуално рад у кафићу, и то свега четири до шест сати дневно. И то не од осам ујутру, већ од поднева и не цело лето, већ само 15–20 дана уочи летовања – истиче Милена Стефановић, заменик директора у Омладинској задрузи „Трагач”.
Иако доста фирми у тзв. индустријским зонама тражи раднике за рад на паковању и декларисању производа (као што је, на пример, бројање сладоледа и паковање у кутије) и уз посао нуди организовани превоз до куће и радну униформу, млади и не помишљају да тако зараде џепарац, који би износио око 30.000 динара месечно. На помињање брања купина и малина спуштају телефонску слушалицу.
– Одрасли не одбијају такве послове, већ их са радошћу прихватају. Они нису у позицији да бирају, јер морају да хране децу – закључује наша саговорница. Додаје да се млади понекад и не појаве на послу, а да претходно нису обавестили ни послодавца ни омладинску задругу. Као да не желе да оставе добар утисак на послодавца, нити им је циљ да касније добију његову препоруку.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
