Странке опет заборавиле дијаспору

Људи из наше дијаспоре показали сузнатно веће интересовање да се на предстојећим изборима чује њихов глас него што је то био случај приликом ранијих избора у Србији. То, међутим, не мора да значи и да ће сви они гласати 11. маја нити да ће њихов глас овога пута бити утицајнији.

Рок за пријављивање у евиденцију бирача у дијаспориистекао је 20. априла. На основу тих пријаваРепубличка изборна комисија утврдила једа ће 52.000 бирача у иностранству гласати на 78 бирачких места, у 42 државе.

С обиром на то да је на јануарским председничким изборима гласање је било организовано на 65 места, у 36 земаља, и да је у евиденцији било нешто више од 37.000 бирача, може се закључити да је ће дијаспора сада гласати на 13 бирачких места више, у шест земаља више, као и то да ће право гласа у иностранству имати 15.000 грађана више.

Оно што је посебно занимљиво јесте да ће бити отворена нова бирачка места ван наших дипломатско-конзуларних представништава, између осталих, у Ванкуверу и Монтреалу (Канада) затим, Лос Анђелесу, Бостону и Сан Франциску (САД), онда, у Луксембургу, али и у Катару (који је под јурисдикцијом наше амбасаде у Кувајту).У тим градовима премашен је, како смо сазнали у Министарству за дијаспору, број од стотину регистрованих за гласање, што је иначе законски услов да би било отворено неко гласачко место.

Неда Малетић, државни секретар овог министарства, истиче да је одлука РИК-а о новим биралиштима,,јасан сигнал дијаспори да матица више него раније води рачуна о њиховим потребама и правима”.

Знатно већи број евидентираних за гласање на овим изборима наша саговорницапосматра као значајан учинак Министарства које јенастојало да анимира грађане да се пријаве у што већем броју, како би, онда, дошло и до отварања нових бирачких места ван ДКП-а, у срединама у којима живе компактне заједнице наших људи.

А шта би одлука РИК-а о отварању тих нових гласачких места практично могла да значи за дијаспору и њен излазак за гласање најбоље показује следећи пример. На западној обали Канаде и САД, где живи најудаљенија српска дијаспора, њени припадници до сада нису били у прилици да ту гласају за српске изборе, осим ако не би отпутовали до конзулата или амбасаде на источној обали – у Чикаго, односно у Отаву. Такав подухват подразумевао је, не само два дана путовања, већ и веома велике трошкове.

С друге стране, Славка Драшковић, извршни директор представништва Конгреса српског уједињења, каже да је сада повећани број пријављених бирача у дијаспори и отварање нових гласачких места резултат велике жеље и упорности дијаспоре да гласа и напора које улаже Министарство за дијаспору, „а не чињенице да се нешто заиста променило у Србији”.

Подсећајући на то да је од избора до избора све више гласача и нових бирачких места у дијаспори, директорка КСУ наводи да су те бројке „и даље смешне”, односно да су „помаци премали да би имали озбиљан ефекат и да бисмо сматрали да се гласање у дијаспори суштински мења набоље”.

– Ни за ове изборе нико се још није обратио дијаспори као гласачима, ниједна политичка партија нема кампању у дијаспори нити је представила дијаспори свој изборни програм –зашто би гласали баш за њих? И најзад, ни једна партија не иде у изборе са идејом како да трећину српског националног бића које је сада ван Србије, интегрише са њом, Србије ради – каже она.

Није згорег подсетити и на то да је на јануарским изборима од 37.000 претходно уписаних у евиденцију бирача, само трећина изашла на биралишта.

Мада су представници Срба у расејању више пута захтевали да се, рецимо, дозволи гласање поштом или Интернетом, јер би гласање тада било знатно лакше и јефтиније, ни на овим изборима, на којима дијаспора, пети пут гласа, неће бити таквих новина. Изборни закон, који прописује критеријуме за остваривање бирачког права, захтева да се бирачи лично појаве на биралиштима и да гласају.

Славка Драшковић напомиње да, с тим у вези,не морамо да измишљамо много и каже да узор треба да нам буде италијанска држава која има дијаспору сличну нашој. На њиховим превременим парламентарним изборима, 13. и 14. априла, 3,6 милиона Италијана који живе у дијаспори могло је да гласа поштом, према законским одредбама, донетим 2006. године.

Због чињенице да ће 11. маја гласање, дакле, бити по старим правилима, директорка КСУ очекује „занемарљиве, више симболичке помаке”. Заправо, све док не буде омогућено дијаспори да гласа поштом и не буду сређени бирачки спискови гласача у дијаспори, за шта је, како признаје, потребна систематска акција државе, време и новац, уложени труд да се, рецимо, отвори ново бирачко место није, по њеним речима, адекватан резултату. Као потврду за ту тврдњу наводи пример:

– Група наших људи у Калифорнији уложила је, уочи јануарских избора, време и утицај, а конзулат у Чикагу и време и новац, да се отвори бирачко место у Лос Анђелесу (процењује се да једно бирачко место кошта 20 – 30.000 долара), а онда је на гласачко место изашло само 25 гласача, иако се претходно за гласање било пријавило њих 150.