Њено величанство – рачунаљка

Практично од свог настанка човек је имао потребу да рачуна. Математичке операције, међутим, често су правиле проблеме обичним људима, па су истраживачи веома рано почели да смишљају справе које би помогле при рачунању.

Стари Римљани су међу првима конструисали претече абакуса које по изгледу баш и нису подсећале на познате рачунаљке. Римске справе за рачунање састојале су се од дрвене даске или стола на којима је био песак, а преко њега су постављани жетони. Ови жетони су се померали по глаткој пешчаној површини и помоћу њих се сабирало и одузимало.

Пре више хиљада година коришћени су посебни „калкулатори”, обични штапићи, најчешће од дрвета, помоћу којих су трговци сабирали и одузимали. Да би олакшали и убрзали математичке операције истраживачи су током деценија и векова правили рачунаљке различитог облика. Добро познат и у модерно доба је абакус у облику правоугаоника са пречкама, у почетку рађеним од дрвета, а касније и од металне жице, по којима су клизиле куглице. Свака пречка је служила да се обележи једно децимално место. Ова рачунаљка могла је да се користи и за множење и за дељење, а тадашњи вешти математичари помоћу ње су извлачили и квадратни и кубни корен.

Овај абакус коришћен је практично вековима у целом свету. У данашње време оваква рачунаљка, сада обично направљена од пластике или дрвета и жице, није страна малишанима, а као помоћно средство у сабирању и одузимању употребљава се и даље на Далеком истоку.

Напретком технологије, абакус са куглицама почеле су да замењују, додуше у почетку стидљиво, разне машине које су коришћене са више или мање успеха. Прва машина за рачунање био је „рачунар” Блеза Паскала, који је Паскал конструисао да би помогао свом оцу часовничару у сабирању дневног пазара. Ова справа радила је уз помоћ бројчаника који је представљао јединице. Овај бројчаник је окретан и када би прешао број девет, механички је покретао други бројчаник којим су обележаване десетице. Паскал је ову машину конструисао 1642. године, када је имао само 19 година, а његова машина је доживела приличан успех. Последњих деценија 17. века произведено је седамдесетак Паскалових „рачунара”, а неки од њих су завршили на двору француског краља.

Уређај за рачунање са операцијама за множење и дељење конструисао је Лајбниц и ова справа је усавршена 1706. године. „Поступни рачунар”, како се овај уређај звао, радио је по механичком принципу, уз помоћ зубаца и точка „подизача” који се и данас употребљава у неким рачунским машинама.

Први електронски рачунар помоћу кога је могло да се обави више математичких операција за веома кратко време био је ЕНИАЦ, који су направили Екерт и Мошли 1946. године. Овај електронски „мозак” имао је у себи више од 18.000 радио-цеви, трошио је енормно много електричне енергије и загревао просторију у којој је био смештен.

У другој половини прошлог века прави бум у технолошком развоју допринео је конструисању и производњи нових генерација компјутера који су, између осталог, умногоме омогућили рачунање једноставним притиском на дугме. Последњих деценија 20. века веома популарни су били дигитрони који олакшавају израчунавање математичких операција и помоћу којих се до податка, до којег би некадашњи чиновници можда стигли после вишедневног рачунања, долази за неколико десетина секунди.