Улемек и команда ЈСО ослобођени оптужбе

Судско веће Специјалног суда ослободило је данас Милорада Улемека и шесторицу припадника команде бивше Јединице за специјалне операције оптужбе за оружану побуну у новембру 2001. године. Веће је, како је образложио судија Драгомир Герасимовић, једногласно утврдило да нису доказани наводи оптужнице, односно да оптужени нису учинили ово кривично дело.

– То произлази из материјалних доказа, исказа сведока, док мањем броју сведока који су износили своја виђења и посредна сазнања суд није поверовао. То су Чедомир Јовановић и Душан Михајловић, чија су сведочења о овом догађају била у супротности, као и изјаве припадника земунског клана Љубише Бухе, Душана Крсмановића и Дејана Миленковића – навео је судија у кратком образложењу пресуде.

За суд је кључан био стенограм са 61. и 62. седнице Владе Србије којој је председавао тадашњи премијер Зоран Ђинђић, пошто је на њој речено да безбедност државе ни у једном тренутку није била угрожена и да је реч о протесту, како се у записнику на више места наводи.

О томе сведочи и одсуство реакције врха државе током догађаја из оптужнице. Судија је истакао да у земљи није уведено ванредно стање, што би било логично у случају оружане побуне. Поред тога, утврђено је да су људи из врха служби безбедности били одсутни у време догађаја из оптужнице, јер нису имали информације да ће доћи до насилног преузимања власти. На телевизијским снимцима види се да безбедност грађана није била угрожена, казао је судија, наводећи да о ставу државе говори и чињеница да је премијер са сином после догађаја дошао у центар ЈСО у Кулу на прославу, када су неки припадници награђени сабљама и пиштољима.

– Кривичну пријаву за оружану побуну поднео је приватни тужилац и тужилаштво је то прихватило десет година после догађаја, када је држава у којој се то догодило већ одавно престала да постоји. О реакцији државе на оружану побуну и последицама таквог догађаја јавност је могла да сазна на примеру Турске – приметио је судија.

Он је укратко подсетио на наводе оптужнице, у којој се хронолошки набрајају догађаји од 10. до 17. новембра 2001, када су припадници ЈСО, негодујући због хапшења браће Бановић, најпре блокирали ауто-пут код Врбаса, тражећи смену министра полиције, врха ДБ-а и доношење закона о сарадњи са Трибуналом у Хагу. Герасимовић је прочитао поруку Улемека Ђинђићу у којој је писало: „Ако мислиш да се ово заврши мирно, дођи у Кулу”, која се наводи у оптужници и навео редом догађаје: одлазак тадашњег премијера у центар ЈСО, одбијање јединице да се повуче, долазак припадника ЈСО на београдски мост „Газела” са наоружањем, доставу хране припадницима ЈСО коју је организовао Душан Спасојевић, како би изгледало да побуна има подршку народа, слање више јасних порука да ће протест бити радикализован, да ће јединица заузети владу, аеродром и телевизију ако се не удовољи њиховим захтевима и, коначно, обуставу побуне по наређењу Улемека, након што су Горан Петровић и Зоран Мијатовић смењени са врха ДБ-а и на њихова места постављени Андреја Савић и Милорад Брацановић, који су јединици одговарали.

Поред Улемека, који, како је раније и најавио, није присуствовао изрицању пресуде, оптужбе су ослобођени и Звездан Јовановић, Мићо Петраковић, Драгослав Крсмановић, Веселин Лечић, Владимир Потић и Драгиша Радић. Поступак против Душка Маричића раније је раздвојен због његовог лошег психичког здравља. Петраковић и Крсмановић такође нису присуствовали изрицању пресуде, на шта по закону имају право. Њих двојица, као и Лечић, Потић и Радић, провели су током овог поступка више од годину дана у притвору, а пуштени су на слободу крајем 2012. године. Одлуком суда, трошкови седам година дугог поступка падају на терет буџета.

Судски поступак против осморице оптужених почео је 2011. године, на основу кривичне пријаве, сада покојног, адвоката Срђе Поповића, заступника породице Ђинђић. У тој пријави је и име Војислава Коштунице, бившег председника СРЈ, а став Поповића био је да је побуна ЈСО била увод у атентат на премијера, убијеног нешто више од годину дана после тога, за шта су Улемек и Јовановић осуђени на по 40 година затвора. И тужилаштво је у почетку показивало амбиције да кроз процес за побуну ЈСО разоткрије политичку позадину атентата на премијера, али се касније током поступка та питања нису истраживала.

Тужилаштво је за оптужене тражило вишегодишње казне затвора и сада има право жалбе Апелационом суду.

Шешељ: Очекивана пресуда

Изрицању пресуде присуствовао је Војислав Шешељ, лидер СРС-а, као и симпатизери те странке. Шешељ је касније испред суда новинарима изјавио да је очекивао ослобађајућу пресуду и да очекује да ће бити поновљено и суђење за убиство премијера Ђинђића јер је, како је рекао, било режирано.

– Ната Месаровић није могла бити председница већа јер је била изабрана за судију Врховног суда. После годину дана морала је да се врати, али је уместо тога наставила да суди, што значи да је нерегуларна особа донела пресуду. Изнуђено је признање од Звездана Јовановића, а адвокатица која је потписала да је присуствовала саслушању, иако није, ићи ће у затвор – рекао је Шешељ.