Од Бајаге до песама са Космета

Фин џез клуб у Њу Орлеансу. Гости опуштено седе, ћаскају и пијуцкају пиће, док са сцене, између колутова дима, допиру меланхолични и заводљиви звуци џеза помешани са још неколико музичких стилова.

Део атмосфере који се може осетити у постојбини џеза прохујао је накратко и оазом у центру наше престонице, у ушушканој башти СКЦ-а, одакле су се ка Славији и Теразијама разливали звуци гитаре, саксофона, бубњева... У простору скривеном од вреве улица Краља Милана и Ресавске, у оквиру „Белефа” наступила је Лена Ковачевић, један од талентованијих вокала и композитора млађе генерације.

У музичком коферу који је пред публиком Лена отворила са својим колегама на сцени било је џез стварчица, али и поп и традиционалних детаља, мешавине стилова која се можда најбоље може осетити у њеном последњем синглу „Café”.

На музичко крстарење имагинарним пространствима своје госте у СКЦ-у Лена је повела певајући обраде Бајагиних песама као што су „220 у волтима”, „Јер ти се љубиш на тако добар начин”, „Добро јутро, џезери”… Путовање је обухватило Ленине албуме, али и традиционалне песме попут оних са Косова и Метохије, као и нумере чувеног боема Томе Здравковића. Иако све ово наоко изгледа толико различито да се не може наћи заједничка нит, Лена и њени сарадници су мајсторски вешто и најсумњичавије уверили да није баш тако. У свим тим песмама, које потичу из различитих музичких жанрова, публика је подједнако уживала. Све ове нумере објединили су подједнако добро, готово филигрански прецизно урађени нови аранжмани које је пред публику неуморно и с лакоћом доносио Ленин раскошан вокал.