Повратак шампиона

Новак Ђоковић је освојио Вимблдон, сигурније и убедљивије него што је ико могао да очекује, са 6:2, 6:2, 7:6 (7:3) у јучерашњем финалу, против дотле сјајног Јужноафриканца Кевина Андерсона. Тешко је рећи шта је најјачи утисак пута ка четвртој титули на турниру, који више од 130 година представља светски симбол тениса. Да ли наставак серије највећих пехара, прекинуте пре две године, која га је бројем 13 осамила на трећем месту међу најуспешнијима, или чињеница да се дефинитивно вратио у шампионску форму пред очима целог света, који више није веровао у њега.

Спортски успех је изузетан за тенисера који је почео турнир с 21. места светске листе, а сезону најгорим низом узастопних пораза током више од десет година. Ако му жреб до полуфинала није давао велике изазове, бриљантна победа над првим рекетом света Рафаелом Надалом била је довољна да се заслужи титула, а у финалу после финала, са седмим на свету Кевином Андерсоном, током нешто више од два сата, није дозволио ниједан тренутак сумње, чак ни у трећем сету, када је спасавао велике прилике ривала.

Ипак је људска страна тријумфа на 132. Вимблдону значајнија. После повреде лакта и свега другог што је ћутке скривао и преживљавао, после операције и нових пораза, суочен са свим теоријама неминовног пада, подигао је јуче високо пехар пред очима целог света и најугледније публике на Централном терену, у којој је од присуства краљевске породице био важнији долазак сина Стефана, да први пут подели славље с оцем.

Ђоковићева четврта титула на Вимблдону

Новак Ђоковић поново побеђује на највећим турнирима, подсећајући да је пуних пет и по година, од почетка 2011. до средине 2016, био неприкосновени владар у свету тениса. На овогодишњем Вимблдону је показао два лица на путу до титуле: љутито у уводних пет мечева, када је жустра игра била праћена сукобима и расправама због огромне глади за победама, а затим једну нову комбинацију агресивне игре и крајњег мира на терену, у полуфиналу и финалу.

Против Надала су се та лица смењивала, како по сетовима тако и по гемовима, а у финалу је преовладавао смирени Ђоковић, агресиван када је и колико је то било неопходно. Кевин Андерсон је био противник за дубоко поштовање, како због херојских победа над Федерером и Изнером и чињенице да је одиграо највише гемова у историји Вимблдона на једном турниру, тако и због изузетне скромности у односу на успехе каријере које остварује у 33. години. Уосталом, он је једини осим Федерера и Надала одиграо два финала на последња четири гренд слем турнира, у Њујорку и на Вимблдону.

Сви који су потценили Андерсона могли су да виде његову снагу у трећем сету, када се мало ослободио притиска, али Ђоковић је то знао и на време је обезбедио велику предност. Крајње сабрано, добио је за свега 29 минута први сет са 6:2, а затим то поновио у другом, при чему је мало попустио само при сервису за сет.

Разумљиво је да се једносмерна игра у трећем променила, не само због тога што је публика на Централном терену желела већу борбу. Наш тенисер је помало штедео снагу и сачувао је за критичне тренутке, када му је и сервис попустио, а Андерсон почео да се бодри сећањем да је Федерера, у четвртфиналу, савладао после два изгубљена сета и спасене меч-лопте.

Критично је било на 5:4 за Јужноафриканца, када је Новак начинио чак три дупле грешке, а ипак спасао сет одличном игром. Слично се поновило на 6:5, када је Андерсон имао две везане прилике, па затим и трећу, у периоду када Ђоковић није имао ни једну шансу за брејк. Све је то четвороструки шампион издржао, оставио довољно снаге за тај-брејк и бриљантно довршио меч: 6:2, 6:2, 7:6 (7:3).

Први је на свечаном затварању говорио Андерсон:

– Прва два сета сам играо прилично лоше, али током целе две недеље сам се трудио да пружим све од себе. Да је био и четврти сет било би сјајно, али играти против Новака није лако, од срца честитам њему и целом тиму. Било је фрустрација за мене на овом турниру, али Вимблдон је велики догађај, ако је требало да проведем 21 сат да бих стигао до финала, исплатило се. Врло сам самоуверен да могу да стигнем до још једне овакве прилике. Моја земља има дугу историју тениса, мада не и толико много блиставих резултата. Било је сјајно играти под јужноафричком заставом, надам се да ће неко за 20 година овде да стоји под том заставом, али са пехаром у рукама.

А, са пехаром је стајао тенисер из Србије, земље која нема тако дугу традицију у тенису, али има велике шампионе. Потресен, посебно изненадном појавом сина на трибинама, Новак је пуног срца говорио најпре о том призору:

– Први пут у животу на трибинама стоји неко ко ми виче тата, тата … Волим те сине, највише на свету! Знам да по правилима Вимблдона не може дете од пет година да прати меч, али ако будем држао још пехара у будућности, моћи ће. Не могу да кажем колико сам срећан и захвалан целом тиму. Желим да честитам Кевину, играо је сјајно, можда не у прва два сета, али током целе две седмице. Желим му све најбоље.

И неминовно питање о томе кроз шта је све пролази током две године пада форме:

– Лако је сада да се прича. Морам да верујем процесу опоравка и да верујем у себе. Врло сам захвалан за све што ми се догађа. Последњих година ми није било лако, имао сам операцију, нисам знао шта да очекујем. Вимблдон је за мене свето место, као дечак сам сањао да стојим овде, најбоље је што се овде и враћам.

И заиста, борећи се за 13. крунску титулу и повратак међу десет најбољих на свету, Новак Ђоковић је очито решио да враћа дугове на терену где је почињало све добро и лоше: његов први гренд слем успех 2005 (улазак у треће коло), титула и прво место на свету 2011; па онда низлазна линија: пораз од Кверија у трећем колу 2016. и почетак кризе која је кулминирала предајом Бердиху, у четвртфиналу 2017. Сада поново стоји на истом месту, поносан, можда и срећнији него 2011. или 2015, када је неумољиво владао.

Вучић честитао Ђоковићу: Величанствени повратак

Председник Србије Александар Вучић упутио је честитку српском тенисеру Новаку Ђоковићу поводом освајања најзначајнијег тениског турнира - Вимблдона.

У честитки се каже:

„Поштовани Новаче, изузетна ми је част да Вам у име грађана Републике Србије и у своје име, честитам освајање Вимблдона.

Ово је величанствен повратак врхунског спортисте и великог човека, који је доказао да остварење вансеријских резултата изискује много стрпљења, храбрости и напорног рада.

Подижући вимблдонски пехар четврти пут у каријери, Ви сте, као и увек, уз дужно поштовање према противнику, на достојанствен начин представили и себе и своју земљу.

Уверен сам ће Вам овај веома важан трофеј бити додатни подстрек за освајање наредних турнира”, наводи се у честитки председника Александра Вучића, саопштила је Служба за сарадњу са медијима председника. (Танјуг)

Михајловић честитала Ђоковићу: Обрадовао си своју земљу

Потпредседница Владе Зорана Михајловић честитала је српском тенисеру Новаку Ђоковићу освајање трофеја на на Вимблдону.

„Драги Новаче, још једном си показао да само чврстом вером у себе и преданим радом не постоје неосвојиве границе. Обрадовао си и учинио своју земљу поносном, као и сваког пута до сада. Нека овај, четврти, трофеј са Вимблдона, буде само увертира за све победе које те чекају.

Желим ти пуно успеха у наставку сезоне. Добродошао назад у светске победничке висине”, поручила је Михајловић у честитки. (Танјуг)

Ватерполисти честитали Ђоковићу: Браво мајсторе

Ватерполисти и ватерполисткиње Србије честитали су данас тенисеру Новаку Ђоковићу освајање титуле на Вимблдону.

Ђоковић је данас освојио своју четврту титулу на Вимблдону, пошто је у финалу победио Јужноафриканца Кевина Андерсона.

Српски ватерполисти, који сутра почињу такмичење на Европском првенству у Барселони, слободно после подне провели су уз мале екране, посматрајући финале Вимблдона.

Како је објављено на сајту Ватерполо савеза Србије, одушевљење због победе Новака Ђоковића било је огромно.

„Браво мајсторе, великан остаје великан”, заједничка је порука играча и играчица, а којој су се придружили и представници ВСС.