Раде Шербеџија поново у Суботици

Суботица – На Летњој позорници на Палићу у недељу увече Радету Шербеџији уручена је награда „Александар Лифка“ за велики допринос европској кинематографији. Директор Фестивала Радослав Зеленовић статуету је предао 35. добитнику ове награде, а преузимајући је Шербеџија је замолио публику да чува овај Фестивал као што је својевремено чувала КПГТ, Љубишу Ристића и све њих.

Повратак Радета Шербеџије на Палић био је дирљив и испуњен емоцијама. Публици на Летњој позорници обратио се са „Драги моји суграђани!“, а колико су се Суботичани зажелели сусрета са великим глумцем говори и да су улазнице за његов касновечерњи концерт у позоришној сали „Јадран“ биле распродате истог дана кад су пуштене у продају. После три деценије, Раде Шербеџија поново је био на сцени коју користи суботичко Народно позориште.

Свега неколико десетина метара од Велике терасе на којој се срео са новинарима и Летње позорнице, пре нешто више од три деценије, у парку на Палићу, Раде Шербеџија се са дна Зида смрти, конструисаног посебно за ту прилику, обраћао боговима као Тит Андроник у Шекспировој трагедији. Публика га је гледала високо седећи изнад драме која се дешавала пред њима, присуствујући позоришном празнику који ће генерацијама суботичке позоришне публике поставити нове критеријуме у схватању и вредновању театра. Био је то први Шекспир фест који је организовао Љубиша Ристић, тада као управник Народног позоришта у Суботици, а Шербеџија наставио да игра у представама на Палићу, Синагоги, па и на сцени „Јадрана“, где је сада поново наступио.

„Посебно сам узбуђен што седим на овој тераси и гледам ово језеро, за мене је Суботица стварно најзначајнији град. Када то кажем имам два велика разлога: у њему сам, чини ми се, као човек који се бави уметношћу, досегао некакав врхунац у сазревању глумачке личности и био део једног божанственог театра који се одвијао у овом граду. То није заслуга само Љубише Ристића, који је генијалан режисер, нити свих нас који смо га следили, то је заслуга и овога града. Та публика је била фантастична, била је део тог покрета, део стварања неке нове енергије, то није био само театар, већ су се одржавали и рокенрол концерти. Ту, у овој питомој природи била је нека посебна енергија. И то је био за мене најзначајнији период бављења уметношћу“, рекао је Шербеџија. Открио је и детаљ из приватног живота: овде је упознао супругу Ленку Удовички, која је тада дошла у суботички театар да режира Брехтову „Оперу за три гроша“.

Иако је иза њега тада већ био низ филмова које је снимао са домаћим редитељима, посебно ту издваја Живојина Павловића, Раде Шербеџија Суботицу је напустио као позоришни глумац, а сада јој се вратио као светски познат филмски глумац.

„Играо сам различите карактере, али то је нека врста мог театарског искуства, јер занатски превасходно припадам театру, а све што припада филму је оно како ме је мајка родила. То је оно што камера открије. Није ни важна онда глума, ако си довољно интелигентан или имаш довољно занимљив приватан живот. У филму је важно ко си ти приватно“, рекао је Шербеџија.

Са Радетом Шербеџијом, организатори Фестивала увели су и једну новину и позвали га да се потпише на дрвеној биоскопској столици, донетој можда управо из сале „Јадрана“ који је некада био биоскоп, а својевремено га је Љубиша Ристић претворио у позориште.