Падају цене некретнина од Ирске до Индије

Крах америчког хипотекарног тржишта који је срозао цене некретнина полако прераста у глобални феномен. Цене кућа и станова падају од Ирске преко шпанске обале и балтичких лука па чак до делова северне Индије. Али, овај пад цена није захватио Србију, а нарочито Београд, који је потпуно захваћен стамбеном грозницом. У последња три месеца, цене у српској престоници порасле су за чак 30 одсто.

Међутим, синхронизовано глобално успоравање, које је последњих месеци посебно дошло до изражаја, угрожава економски раст у целом свету и одражава се не само на цену некретнина већ и на радна места, пише „Њујорк тајмс”.

Светски проблеми су у великој мери последица „ширења заразе” из Америке. Аналитичари страхују да би становници других земаља могли да доживе одузимање стамбених јединица због неизмирених рата, што се догодило грађанима Калифорније, Флориде и других америчких држава.

„Амерички проблеми се преносе на Европу”, сматра Мајкл Бол, професор економије на Универзитету Рединг у Великој Британији, који прати кретање цена некретнина. „Оно што се тренутно дешава много је много горе него што смо очекивали”, каже он.

Млади пар из Даблина који је у мају 2006. купио стан у предграђу за 575.000 долара, у тренутку када су цене биле у зениту, данас би за њега добио најмање 100.000 долара мање.

Сурова реалност се шири. Тржишта која су некада цветала, попут источне Европе и балтичких држава „хладе” се невероватном брзином, јер нервозни западноевропљани не улажу више у некретнине у Варшави или Талину (Естонија).

Продаја станова у Хонгконгу, некада хиперактивном тржишту, у последње време је застала, а цене станова падају.

У северној Индији је цена станова пала за 20 одсто за последњу годину, што трговци некретнинама описују као ерозију поверења, али и као основни закон гравитације: оно што оде увис, то мора да падне.

Ово није први пут у историји да је криза у станоградњи прешла границе једне земље, али су последице снажније због повезаности финансијских тржишта. Лоши амерички кредити одразили су се на европске банке и на цео свет.

У Великој Британији, која је некада имала најснажније тржиште станоградње, стопа одобравања кредита је пала за 31 проценат у односу на претходну годину –само два месеца после избијања кризе такозваних сабпрајм кредита у Америци.

Ипак, проблеми Британије су незнатни у односу на муке Шпаније и Ирске. Криза стамбеног тржишта затворила је градилишта, повећала незапосленост и угрозила изгледе две европске економије са највећим успоном током последње деценије.

„Пробудили смо се из сна доброг посла са некретнинама и сада доживљавамо да цене у Шпанији први пут падају”, каже Фернандо Енсинар, оснивач једног домаћег вебсајта за промет некретнина.

У Шпанији је током последње деценије изграђено преко четири милиона стамбених јединица, више него у Немачкој, Британији и Француској заједно. Просечна цена квадрата је у неким деловима земље утростручена пошто је привредни бум привлачио имигранте, док су Европљани са севера куповали куће за одмор дуж Косте дел Сол.

Данас на хиљаде тих кућа зврје празне. Процена ММФ-а је да су некретнине у Шпанији прецењене за више од 15 одсто.

Једна компанија за промет некретнина из Барселоне, која је пре годину дана продавала 40 јединица месечно, данас склапа шест–седам уговора та месец.

Водећа шпанска банка ББВА предвиђа да ће незапосленост порасти на 11 одсто ове године у односу на прошлогодишњих 8,6 одсто.

Ј. К.