Случај помахниталог рођака

ТРАГОМ ВЕСТИ
Александровац – У жупском селу Веља Глава, које се налази десетак километара изнад Александровца, у брдима изнад средњовековног манастира Дренча, готово сви мештани имали су једну жељу: да лекари Клиничког центра у Нишу спасу живот четворогодишњем Марку Филиповићу, коме је рођак, педесетогодишњи Драгутин Филиповић, дршком од вила сломио лобању дан уочи Васкрса. На први дан Васкрса у дворишту Драганове куће, затичемо његову мајку Зорком са окупљеним комшијама. Чуде се како је Драгутин могао дршком од вила да по глави удара малог Марка. Знали су да је и раније претио, насртао, да је полиција долазила, али да живот детету угрози, то, ипак, нису очекивали.

– Била сам пред кућом кад сам зачула кукњаву и вриску. Кренула сам према Драгутиновој кући која је на педесетак метара од наше и прво видела како Драгутин претрчава ову женску децу, стиже малог Марка и удара га дршком од вила. Пао је од другог ударца, а крвник га је онда још једанпут или двапут ударио, нисам сигурна, јер сам се уплашила кад сам видела крв. Ту је стигао и комшија Зоран Прибаковић и ухватио побеснелог Драгана – прича Зорка Филиповић, баба повређеног Марка.

По казивању комшија, јасно је да се сукоб одиграо испред куће Драгутина Филиповића, коме су помагали супруга и две кћери.

Да бисмо чули и другу страну, одлазимо до куће добростојећег домаћина и нападача Драгутина. Комшије кажу да су у његовој кући супруга, зет и две кћери. Капија отворена, па куцамо на врата. Појављују се две девојке. Питамо да ли су оне Драгутинове кћери.

– Немамо шта да изјавимо за новине. Одлазите – каже заповеднички старија Драгутинова кћер (седамнаестогодишња Јелена).

– Да ли желите да знате у каквом је стању мали Марко, да изразите жаљење? – инсистирамо.

– Чули сте шта је рекла, одлазите – укључује се друга (шеснаестогодишња Наташа).

У сутон, са две девојчице у наручју, једним смотуљком и флашом сока, на вијугавом путу се појављује Драган.

Док његова мајка Зорка држи руку на очима, Драган саопштава да је мали Марко боље, да можда неће имати операцију лобање...

(/slika2)– Ја сам керамичар по струци, радим у Београду да бих преживео, а овде кад год стигнем обрађујем земљу са женом, јер ваља подићи троје мале деце. Мој и Драгутинов отац нису говорили годинама. Када сам ја остао без оца, гледао сам да се измиримо и били смо добри све до пре четири године, када се родио Марко. Драгутин има две ћерке и видео сам да му је то засметало. Почео је стално да прави кавгу. Гађао нам је кућу коцкама са пута, јурио ножем, претио да ће да нас побије... Полиција долазила, али ништа. Он се бави политиком, био је и одборник од 2000. до 2004. године. Мене то не занима, али мислим да га неко штити у Александровцу, од политичара или полицајаца. Сад нас је сачекао пред својом кућом. Имао је виле у рукама, притрчао приколици фрезе и ударио моју жену. Онда је извукао на пут и старију ћеркицу и обе их оборио у јарак код своје штале. Онда је мене почео да удара он и његова жена, а ја сам пружио отпор. Онда ме његова жена удари мачугом у главу и обори ме на земљу. Тада је дотрчао комшија Зоран Прибаковић и одвојио га од мене. Док сам се ја подизао, он дохвати ону сломљену дршку од вила, па потрча низ пут, претрча две моје девојчице па ударцима обори мог сина Марка. Мобилним телефоном моја жена је позвала полицију и хитну помоћ – сећа се Драган.

Званични државни органи нису саопштили шта би могао бити мотив овог напада. Комшије кажу да Драгутин није скривао завист што Драган има сина, а он две кћери! Да је то баш тако закључују ина основу чињенице да Драгутин Марка није ударио из гужве, већ да је оставио све за собом, претрчао две девојчице, сустигао четворогодишњег Марка и оборио га ударцима у главу!?

Полиција је лишила слободе Драгутина Филиповића. Од окружног јавног тужиоца сазнајемо да је у току саслушање код истражног судије.

-----------------------------------------------------------

Мајка Милка: Још сам забринута

Са малим Марком на нишкој неурохирургији налази се и мајка Милка.

– Још сам веома забринута за своје дете. Данас му се јавио оток на глави, лево око му се затворило. Не питајте ме како је било. Страшно. Не дао бог ником, а надам се да ће крвника, који је свесно јурио да убије дете, стићи заслужена казна – каже за „Политику” Милка Филиповић.