И Мађарска напушта договор УН о мигрантима
Мађарска је прва европска држава која ће напустити споразум Уједињених нација о мигрантима, након што су то учиниле Сједињене Америчке Државе.
Званична Будимпешта најавила је да ће се повући из мигрантског пакта УН пре него што он буде и формално одобрен. Вест није никога изненадила јер је мађарска влада већ дуго најављивала овакав потез, који је у складу са њиховим упорним противљењем мигрантској политици Европске уније. Министар спољних послова и трговине Петер Сијарто је, после седнице владе, најављујући излазак Мађарске употребио готово идентичну формулацију као и америчка администрација: „Овај документ је у потпуности против безбедносних интереса Мађарске.” Додао је да је став мађарске владе да је глобални договор УН за миграције у сукобу са здравим разумом и са циљем да се поврати европска безбедност.
У децембру прошле године, због тога што споразум „има елементе који нису у складу са миграционом политиком”, амерички председник Доналд Трамп је одлучио да обустави учешће САД у припреми пакта, који би требало да буде формално усвојен у децембру ове године.
Образложивши мађарски став да споразум о мигрантима представља „претњу по свет”, Сијарто је најавио да Мађарска неће учествовати на састанку шефова држава и влада земаља чланица УН у децембру у Маракешу, као и да ће гласати против ако споразум буде стављен на гласање у Генералној скупштини УН.
Влада у Будимпешти сматра да се документ о миграцијама позива на основна људска права миграната, али да се не бави постојећим људским правима – да се обезбеди да људи могу да живе у миру и безбедности у сопственим домовинама.
Мађарска није једина чланица ЕУ која одбија да прима мигранте, па се поставља питање да ли ће и остале три чланице Вишеградске групе (Пољска, Словачка и Чешка), ако не и нека друга чланица – напустити овај пакт.
Генерална скупштина УН једногласно је у септембру 2016. године усвојила текст споразума под именом „Декларација Њујорка о избеглицама и мигрантима” како би били побољшани услови помоћи, смештаја и повратка избеглица, приликом великог померања народа из Азије и северне Африке 2015. године. На основу тог споразума је Високи комесаријат УН за избеглице предложио светски пакт о мигрантима и избеглицама. Глобални миграциони пакет су у УН усвојиле 192 државе, а другачије мишљење имале су једино САД.
У децембру прошле године америчка амбасадорка при УН Ники Хејли рекла је да су САД поносне на своје наслеђе у области имиграције и подршке мигрантима широм света и да „ниједна земља није учинила колико су учиниле САД”.
„Наше одлуке о миграционој политици треба да доносе Американци и само Американци. Ми ћемо одлучити о бољој контроли граница и коме ће бити дозвољено да уђе у нашу земљу”, рекла је Хејлијева.
Управо овакав став већ три године заступају чланице Вишеградске групе, а у последње време и нове владе Аустрије и Италије, док је немачка због ултиматума коалиционог партнера и министра унутрашњих послова Хорста Зехофера била на корак до пада.
На састанку Генералне скупштине УН истакнуто је да сигурна, уређена и легална миграција може бити успешна само ако буде добро испланирана. Генерални секретар УН Антонио Гутерес назвао је документ „значајним успехом” и позвао све земље да на миграције гледају као „позитиван глобални феномен”, док је председавајући Генералној скупштини УН, бивши високи представник међународне заједнице у БиХ Мирослав Лајчак, рекао да „УН сада поседују инструмент за управљање миграционим процесом”.
Мађарска не жели да свој национални суверенитет у области заштите граница препусти Бриселу, а сада ни седишту УН у Њујорку. Како је дуго најављивано, после поновне победе Фидеса Виктора Орбана, у парламенту је усвојен такозвани Стоп Сорос закон, којим су предвиђене затворске и финансијске казне за појединце и организације које помажу или организују илегалне миграције.
Због још једног питања Мађарска је прошле недеље „направила проблем”, овог пута на самиту НАТО-а у Бриселу. Мађари су пристали на достизање утврђена два одсто војног буџета до 2024, оценивши да су Трампова четири одсто „тренутно нереалистична” из перспективе Будимпеште. Али Мађарска је јасно ставила до знања да је основни услов за јединствену политичку и војну акцију у источној Европи поштовање мањинских права. Иако је генерални секретар Јенс Столтенберг позвао Украјину, уз још земаља, у НАТО, мађарска влада сматра да повреда права мањина може да има негативан утицај на интегритет НАТО-а. Орбанова влада неће подржати пријем Украјине у НАТО, али ни ЕУ, док не повуче закон о високом школству који после првих пет разреда основне школе „избацује” из употребе језике националних мањина. Украјина није уважила препоруке Венецијанске комисије, према којој нови Закон о образовању Украјине ограничава раније пружена мањинска права. Закон је изазвао оштре протесте Бугарске, Грчке, Мађарске, Пољске, Румуније и Словачке.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
