Пекинг – чуда градитеља

(Од нашег специјалног извештача)
Пекинг, септембра – Велики дигитални дисплеј на монументалној згради Националног музеја Кине на Тргу небеског мира (Тјенанмен) у Пекингу одбројава дане до почетка Олимпијаде. Отварање планетарног спортског спектакла у овом 15-милионском граду заказано је за 8. август 2008. године, а број осам по кинеском веровању (овде је реч о чак три осмице) доноси богатство. У сусрет Олимпијским играма, Кина се припрема да покаже своје најлепше лице, па зато не чуди што је њена престоница данас огромно градилиште, полигон на којем се такмиче најпознатија имена светске архитектуре.

По броју широких булевара, небодера, хотела са пет звездица и километрима новозасађених дрвореда (градско дрво је багрем) Пекинг је стао уз раме донедавно неприкосновеном Шангају. За подизање олимпијских објеката, изградњу путева, побољшање инфраструктуре и еколошку заштиту кинеска влада планирала је да уложи 37 милијарди долара, а овај баснословни износ лако може бити премашен, јер су наредне Олимпијске игре прилика да се пред читавим светом потврди успех економских реформи, које је крајем седамдесетих лансирао Денг Сјаопинг.

Кина никада раније није била домаћин Олимпијских игара, на којима учествује од 1984. године. Пекинг је са само два гласа разлике изгубио при одлучивању за домаћина 2000. године (игре је тада добио Сиднеј), а гласање је обављено свега четири године после познатих догађаја на Тјенанмену. Сада је шанса да се покаже да је Кина постала другачија земља, што она свакако јесте.

Пекинг ће за Олимпијске игре имати 37 објеката, од којих ће само пет бити ван града. Централно место је нови национални стадион, назван "Птичје гнездо". Необично архитектонско решење (изабрано од 13 пројеката на међународном конкурсу) дело је швајцарских стручњака Жака Херцога и Пјера де Меурона. Стадион заиста има облик птичјег гнезда, састављен је од искривљених (неправилних и несиметрично постављених) челичних шипки, и биће прекривен провидном покретном мембраном. Заузима 250.000 квадратних метара, а моћи ће да прими сто хиљада гледалаца.

Чудо модерног грађевинарства представља и нови Национални пливачки центар, такозвана водена коцка, чији базени заузимају 14.000 квадратних метара и имају 17.000 места. Центар изгледа као полупровидан квадар (пластични зидови реагују на светлост и по потреби постају прозирни) са балончићима по читавој површини, који симулирају структуру молекула воде. Биће опремљен најновијим скрининг системима и другим достигнућима хај-тека.

Због проблема које Пекинг има са снабдевањем водом, испод објекта се налазе базени у којима ће се скупљати кишница. "Водена коцка" у својим зидовима има и најсавременији систем који прелама Сунчеве зраке, а који лети служи за хлађење, а зими за загревање. Објекат је пројектовала чувена аустралијска фирма PTW, a финансирају га Хонг Конг и Макао. Врхунска достигнућа науке, технологије и дизајна јесу и двоструки коси торњеви "Врата" (будућа зграда кинеске државне телевизије у центру пословног Пекинга) Рам Куласа или "Пачје јаје" Пола Ендруа.

"Врата" ће бити спојена у горњем делу, а тај део радова, наводно, мора бити обављен за само један сат, иначе ће конструкција пасти. "Пачје јаје" (зграда Националног позоришта) са фасадом од титанијума и стакла изгледа као овална сребрна љуска. Улаз се не види, јер се налази испод воде која потпуно окружује објекат. Драма и пекиншка опера су у једној, плес и балет у другој, а концерти класичне и кинеске музике у трећој сали.

Огромна средства кинеска влада троши и на изградњу путева, подземних железница и на замену топлана на угаљ гасом. Пекинг има пет саобраћајних прстенова, а многи се појачавају да би се растеретила гужва која тренутно оптерећује град. Градски званичници обећавају да ће до Олимпијаде бити решен и хронични мањак електричне енергије (Кина је после САД-а највећи потрошач струје на свету). Судећи по блештавим пекиншким улицама и климатизацији у хотелима (град има 622 хотела и 151 туристичку агенцију), која је овог лета беспрекорно радила, треба им веровати.

Мирољуб Мијушковић