Деце упола мање него старих

– Положај деце у Србији бољи је него пре десет година – смртност новорођенчади и мале деце смањена је за половину, а број деце која се уписују у школу повећан. Међутим, свако треће дете у Србији живи у ризику од сиромаштва, свако пето није примило све вакцине предвиђене календаром имунизације, а трећина деце млађе од пет година нема адекватну исхрану. Предшколско образовање једна је од најслабијих карика у ланцу едукације малишана. Наиме, свега половина деце из опште популације иде у вртић, а тај проценат је још мањи када је реч о деци из маргинализованих слојева друштва. Подаци говоре да обданиште похађа само девет одсто најсиромашније деце и шест одсто малишана из ромских насеља. Осим тога, скоро 80 одсто деце која живе у установама имају сметње у развоју –истакао је директор београдске канцеларије Уницефа Мишел Сен Ло.

Иако Србија улаже доста у образовање деце, стручњаци Уницефа процењују да је трећина ученика од 15 година и даље функционално неписмена. Свако дете које напусти образовање а не стекне диплому средње школе државу кошта између 40.000 и 70.000 евра, јер се губи приход од пореза, а мора више да се улаже у социјална давања. Челници ове агенције УН за бригу о деци скрећу пажњу на чињеницу да у апсолутном сиромаштву живи чак 102.784 малишана у Србији, а свако треће дете прима дечји додатак. О немаштини родитеља илустративно сведочи податак да чак трећина деце у Србији млађе од три године нема барем три дечје књиге у породичној библиотеци, а то важи чак за 64 одсто најсиромашније деце.

Забрињава и податак да више од 40 одсто родитеља у Србији верује да је „батина из раја изашла” и користи насилне методе дисциплиновања које веома негативно утичу на развој малишана. Овај проценат још је већи у ромским породицама, у којима се чак 66 одсто деце „васпитава” уз помоћ батина. И дигитално насиље представља све већу претњу малишанима у Србији – подаци говоре да је свако треће дете доживело неку врсту непријатности у виртуелном свету.

– Брине нас учесталост дечјих бракова – скоро 60 одсто девојчица из ромских насеља уда се пре 18. године, што је случај са седам одсто женске деце из опште популације. Једна од пет ромских девојчица ступи у брак пре 15. године, а статистика говори да је број дечјих бракова у порасту – закључује Мишел Сен Ло. Челници Међународне организације „Save the childen” недавно су скренули пажњу на статистику да више од четири процента деце основношколског узраста не иде у школу. Чак 9,5 одсто деце између 5. и 14. године у нашој земљи укључено је у дечји рад – од просјачења до рада у пољопривреди, а на хиљаду деце шесторо умре до пете године живота од болести које се могу спречити. Све су ово подаци због којих Србија заузима 46. место од 175 држава света на овогодишњем Индексу о прекинутом детињству, који сваке године објављује ова међународна организација за бригу о деци.