Јешћемо лошији хлеб и пециво
Кишно време и дуга жетва утицаће на пад квалитет пшенице и брашна што указује да ћемо ове године куповати хлеб и пециво слабијег квалитета него иначе, истичу стручњаци. Ово ће важити не само за потрошаче у Србији, који најчешће бирају белу векну, већ и за оне у региону јер проблем с квалитетом жита имају и Мађарска, Румунија, Бугарска...
Вукосав Саковић, из Удружења „Жита Србије”, рекао је недавно да су честе кише умањиле квалитет зрна око 60 одсто овогодишњег рода пшенице.
– Код те пшенице је смањена хектолитарска маса и повећана је проклијалост зрна због чега хлеб може да буде лошег квалитета, а ако се користи за исхрану стоке морала би да се меша с квалитетном пшеницом – рекао је Саковић. Додао је да ће Србија имати проблема при извозу пшенице јер ће око 1,5–1,7 милиона тона морати да се прода на страно тржиште, а произвођачи ће нудити на продају пре свега ту мање квалитетну пшеницу. Принос пшенице у Србији ове године, према његовим речима, један је од бољих у последњој деценији, а прецизнији подаци о анализи квалитета и укупном роду очекују се за десетак дана.
Према новим правилима која су ступили на снагу почетком ове године, прописане су минималне вредности параметара пшенице за индустријску прераду у млинске производе. Пшеница за људску исхрану раздваја се од оне која се користи за сточну храну.
Приликом утврђивања квалитета уведена су два нова обавезујућа параметра – садржај протеина, као и садржаја проклијалих зрна у маси. Другим речима, прописан је минималан квалитет који мора бити задовољен како би пшеница могла да буде коришћена за људску исхрану. Овакви прописи иду у корист произвођачима и крајњим купцима и требало би да ставе тачку на преваре с хлебом, али је питање да ли су спроводиви у пракси. Добра векна не може да се направи без квалитетне сировине. Када је брашно слабијег квалитета, хлеб нема ваздушастост и рупичасту структуру. Векна је сабијена и брже се суши, а кора је жилава.
Здравко Шајатовић, директор „Житоуније”, истиче да све указује да су прописани параметри квалитета доста нижи него код пшенице из прошлогодишњег рода, којег има у залихама око 255.000 тона.
– Неспорно је да ће многи пекари имати доста муке да направе добар хлеб. Можда не у прва три-четири месеца јер ће мешати ново брашно с прошлогодишњим залихама ако до њих буду могли да дођу – каже Шајатовић, додајући да се данас у индустрији доста може учинити помоћу адитива који су код нас дозвољени у пекарској производњи док их неке државе забрањују.
Стручњаци већ годинама упозоравају да су на српским њивама све мање заступљене квалитетне сорте пшенице јер су се произвођачи окретали сортама које, уз нижа улагања, дају веће приносе, али слабији квалитет. Такво жито нема високу енергетску вредност. Најквалитетнија пшеница у Србији узгаја се у Банату у околини Кикинде, али то је, по проценама, свега пет одсто укупног рода.
Наш саговорник каже да Србија, нажалост, има изузетно мале количине врхунске пшенице с великим садржајем протеина и глутена, од којих се прави добар хлеб. С друге стране, царина на увоз пшенице је 18 одсто, за разлику од Босне, где је увоз ослобођен царине. Тако да они купују нашу пшеницу и мањи део из Мађарске, таква пшеница им служи као побољшивач, и праве добре миксеве. Већ сада имају млинове који могу да направе боље брашно него иједан млин у Србији – каже Шајатовић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
