Јоханесбург – сигурна кућа српских криминалаца

Наш саговорник из безбедносних структура објашњава да су припадници српске мафије одлично прилагодљиви где год да се нађу. Још деведесетих година у Јоханесбургу је створена база српских криминалаца (неки су пре тога учествовали и у рату у БиХ) који су веома брзо развили добре контакте.

„Тада је у ЈАР била корумпирана полиција и лако су се могли набавити лажни папири. Лако је и крити се у огромном граду попут Јоханесбурга и његовим предграђима. Јужноафричка Република је позната и по шверцу драгог камења, што је осим дроге, такође занимало наше криминалце”, објашњава наш саговорник и додаје да је, према информацијама којима располаже, у ЈАР од 1995. до 2005. више од 500 кафића било у власништву српских криминалца.

Добро тумачење овог великог „успеха” Срба дао је један јужноафрички социолог, који је у тамошњем листу објаснио да су мафијаши са Балкана веома жилави јер су се рата и геноцида и те како нагледали, што им је постало природно стање ствари и у мирнодопским условима.

„Српски момци контроверзних биографија, поред те жилавости и прекости, успели су свој бизнис да организују, између осталог, зато што је Јужноафричка Република земља великих разлика. У једну руку то је најлепша земља света са инфраструктуром Америке, а с друге стране, земља у којој последњих година може да се купи баш све. Од имена и презимена до комплетне породичне биографије до пет колена уназад”, изјавио је овај социолог.

У Јоханесбургу је уточиште нашао и Србин Милан Ђуричић који је осуђен због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и двојице његових пријатеља 15. јануара 2000. године. Ђуричић је у овом граду убијен крајем априла, а претходно је у бекству био 12 година, од изрицања пресуде 2006. Он код себе није имао документа на име Милан Ђуричић, већ лажне исправе, па је тек касније потврђено да је реч о Ђуричићу.

Такође, Добросав Гаврић, који је осуђен на 35 година због убиства Ражнатовића и двојице његових пријатеља Миленка Мандића Манде и Драгана Гарића Гаре, и даље се налази у кућном притвору у Јужноафричкој Републици, у којој је ухапшен у децембру 2011, а тамошње власти га још нису изручиле Србији. Незванично се говори да је недавно убијени Дарко Кулић био веза и помоћ Ђуричићу и Гаврићу да се од правде склоне у Јоханесбург. Обрачуни на улицама овог града са српским жртвама нису били реткост ни раније: наш држављанин Веселин Веско Лаганин убијен је крајем 2013. када су у његову кућу у насељу Бедфордвју упали разбојници. Лаганин је довођен у везу са чешким бегунцем Радованом Крејчиром, који је пак повезиван са Дарком Шарићем, коме се тренутно суди у Србији због шверца кокаина. И Крејчир и Лаганин су ухапшени 2012. године под оптужбом за разбојништво. Што се Дарка Шарића тиче, половином 2012. медији у Јужноафричкој Републици су брујали да се (тада одбегли Шарић) крије у њиховој земљи и да ужива заштиту Марка Хенкела, полицијског генерала ове земље. Са Јужноафричком Републиком повезују се и Горгије Горг Дармановић, који је 6. маја убијен у Новом Београду. За њега се спекулише да, осим што је радио за некадашњу југословенску тајну службу, наводно је прикупљао информације и као тајни агент ЈАР. Дан после убиства Дармановића, у Крушевцу је убијен син Дејана Станковића Ждрокинца, за кога се касније испоставило да је учествовао у убиству јужноафричког тајног агента. Крушевљанин и бивши легионар Дејан Станковић Ждрокинац, ликвидиран је тачно месец дана након убиства Дармановића, а и сам је неко време живео у Јоханесбургу и имао држављанство ЈАР.

Главна уредница јужноафричког листа „Сити прес” Феријал Хафаџи још пре шест година је на дебати у Јоханесбургу изјавила да је та земља постала уточиште за српске мафијаше, а сва ова убиства Срба који се повезују са ЈАР управо потврђују и њену тезу.

„Једини странци с неким вештинама које наша влада радо прима су кубански лекари и српски мафијаши”, рекла је ова новинарка током расправе о највећим проблемима јужноафричког друштва.