Бисте српских великана у Плиски

У Дворишту ћирилице крајем године ђаци из разних градова Бугарске добијају сведочанства о завршеном првом разреду, а ове године двориште је било домаћин 10. међународног фестивала поезије „Словенски загрљај”, где су песници из земаља у којима се користи ћирилица рецитовали своја дела.

Замишљено је да свака држава која користи ћирилицу добије свој дан када ће бити постављене бисте њихових писаца. Бисту Вука Караџића урадила је Убавка Тончев из Бугарске, иначе српског порекла, Андрићеву Зоран Кузмановић, а Нушићеву млада вајарка Катарина Трипковић.

‒ Њихова комисија предложила ми је да представљам Србију. Дали су уметницима могућност да изаберу чију ће бисту радити и ја сам се одлучила за Нушића, чија дела много волим ‒ каже Катарина Трипковић, чијих је 16 скулптура ове године било изложено на изложби „Истина о Јасеновцу – право на незаборав” у згради Уједињених нација у Њујорку.

Катарина Трипковић је ове године извајала и бисту Мухамеда Алија Џине, оснивача Пакистана, која је постављена у амбасади Пакистана у Београду, 2017. споменик у бронзи Милану Тепићу у Београду и попрсје у бронзи младића Тибора Церне у Дебељачи, а 2015. споменик посвећен страдалој деци у НАТО бомбардовању – фигуру у бронзи Милице Ракић у Ташмајданском парку.

Постављању скулптуре Нушића у Бугарској присуствоваће и Небојша Нушић, управитељ Нушић фондације, основане 2013. године. Ове године навршава се 80 година од смрти овог писца. Његови потомци одлучили су да породични стан у Мајке Јевросиме 21 у Београду буде место окупљања и неговања баштине Бранислава Нушића и у овом салонцу се сваке године одржава све више активности.

– Имали смо много снова и идеја, а сада идеје прелазе у дела и надамо се да ћемо још много тога постићи ‒ каже Небојша Нушић, коме је познати писац прадеда-стриц.

У Сокобањи ће, како најављује, у другој половини године бити одржан фестивал „Нушићеви хајдуци”, на којем ће у едукативним програмима учествовати пет школа које носе Нушићево име. Писац је у ову ваздушну бању одлазио на опоравак пошто је био страствени пушач и он је сковао слоган „Сокобања, Соко град ‒ дођеш стар, одеш млад”.

Ове године су одржани „Нушићеви дани” у Смедереву, а у галерији Народног позоришта у Београду приређена изложба „Сва лица српског дипломате Нушића”, потом и премијера „Ожалошћене породице” у режији Јагоша Марковића.

‒ У плану је „Нушићијада” у Ивањици, где постоји идеја да се подигне споменик Нушићу. Са Филолошким факултетом урадићемо систематизацију свих Нушићевих превода. Да цитирам професора Рашка Јовановића: Британци имају Шекспира, Французи Молијера, а ми Нушића ‒ наводи Небојша Нушић.

Фондација је организовала научну трибину „Нушићеве паралеле”, а у плану је и скуп у организацији са Удружењем драмских писаца, где би се сагледало како Нушићево дело редитељи читају у садашњем тренутку. Предстоји и изложба Нушићевих биста. Пишчеву бисту у „Цвијети Зузорић” урадио је Сретен Стојановић, споменик на Тргу републике Зоран Ивановић, бисту испред основне школе „Бранислав Нушић” у Заплањској улици у Београду Градимир Алексић. Бисте које се налазе у Фондацији урадили су Борис Дехељан, Синиша Новески и Душан Русалић.