Има ли Мајк Менли план за Крагујевац
Само месец и по након што је Серђо Маркионе објавио петогодишњу пословну стратегију компаније „Фијат Крајслер”, којом се предвиђа да овај ауто-гигант настави са производњом „фијата 500-Л” у Крагујевцу, једна операција рамена потпуно је променила ток његове каријере. Хоће ли одлазак извршног директора у црном џемперу, по коме је Маркионе био препознатљив, променити и бизнис планове ове компаније и има ли Србије у бележници његовог наследника Мајка Менлија?
Судећи према информација са Миланске берзе, инвеститори нису одушевљени Маркионеовом изненадном сменом, која је уследила и после штрајка радника у Италији, који су негодовали јер је „Фијат Крајслер”, као главни спонзор, одлучио да плати 112 милиона евра за прелазак фудбалера Кристијана Роналда у Јувентус. Након што је за извршног директора управни одбор поставио Мајка Менлија, дугогодишњег директора „Џипа”, акције ове компаније јуче су пале за четири одсто. У извештајима се наводи да је Менли довео „Џип” до успеха метеорском брзином и да је овај педесетпетогодишњи Британац од њега направио супербренд.
Аналитичари америчке агенције „Блумберг” за Менлија кажу да није сујетан и да ће због тога добро водити компанију. Немогуће је, ипак, да једна особа у потпуности замени Маркионеа, додаје се у анализи.
Зоран Марковић, председник Савеза самосталног синдиката „Фијат Крајслер аутомобили Србија”, каже да не очекује да персонална промена извршног директора на челу глобалне компаније промени основне смернице пословања.
– Најављено је да „Фијат Крајслер” остаје у Србији, што значи да ће нови уговор бити потписан и да нема разлога за бригу – каже Марковић.
Према његовом мишљењу, Маркионе је сасвим сигурно обележио једну еру у пословању ове компаније у Крагујевцу.
– Он је човек који је 2008. године са српским државним званичницима потписао уговор којим се оснива заједничко предузеће. Сећам се да је на мене оставио утисак, јер су тог дана сви у Крагујевац дошли у оделу са краватом, а он се појавио у црном џемперићу. Није био формалиста, већ је био лежеран. Памтим и да је 2008. године. на првом ручку са тадашњим градоначелником Верољубом Стевановићем, у Хотелу „Крагујевац” тражио да се на све столове поставе пиксле, да би могло да се пуши – присетио се Марковић.
Додаје да фабрика у Крагујевцу тренутно има веће бриге од тога ко управља компанијом на глобалном нивоу, а то су упосленост, број радних дана, услови рада...
Када се погледа финансијски извештај ФЦА, види се и да су пословни приходи у 2017. години пали за више од 20 милијарди динара, што је око 170 милиона евра. Компанија је ипак остварила нето добит од 2,13 милијарди, што је негде на нивоу резултата из претходне године. Међутим, током претходне године знатно су смањена и издвајања из буџета за ову компанију. Тако су донације, дотације и субвенције на крају 2016. године достизале 3,7 милијарди, док су на крају прошле године смањене на 1,9 милијарди. За парк добављача уплаћено је 20 милиона, а за тренинг академију 12 милиона динара. По основу плана реструктурирања имовине на рачун компаније ФЦА легло је 405 милиона динара. Готовинско давање државе износило је 364 милиона, а додатно, на специјални рачун компаније уплаћен је још 661 милион динара. У финансијском извештају наводи се да је 2016. године друштво признало и додатне подстицаје у износу од 1,25 милијарди динара, које је упутила Влада Србије у складу с Допуњеним и измењеним уговором о заједничком инвестиционом улагању. Овај документ Република Србија је потписала са руководством „Фијата”.
Колики ће бити износ државне помоћи за ФЦА у новом уговору са овом компанијом за сада није познато. Поготово што је претходни потписан пре него што је ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању, којим су строго дефинисана правила за државну помоћ. У међувремену, Србија је и законодавство ускладила са европским, па је питање и да ли је то и у ком обиму могуће по нашем Закону о контроли државне помоћи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
