Држава ММФ-у обећала тендере

На први поглед чини се да ће сва кашњења у структурним реформама током првог стендбај аранжмана, који је Србија завршила у фебруару ове године, сада морати да буду решена без одлагања. Јер су у програму, који је најављиван као саветодавни, за државна предузећа, на пример, дефинисани строги временски рокови до када ће преузете обавезе морати да се испуне.

Тендер за РТБ „Бор” већ је расписан, а већ сутра држава ће морати да распише јавни позив за приватизацију ПКБ-а. Програмом је као крајњи рок за расписивање тендера за ову компанију постављен јул ове године. И претходним аранжманом са фондом било је дефинисано да се тендер распише, а рок за то био је јун, што није учињено.

У овом документу даље се наводи да ће до краја августа, у сарадњи са Светском банком, бити завршена анализа о могућем поскупљењу струје. Када је о ЕПС-у реч, очекује се и да 2020. године ова компанија промени статус у акционарско друштво. Већ у септембру од Министарства привреде очекује се да распише тендер за МСК и „Петрохемију”. До краја године држава ће морати да почне са затварањем два нерентабилна рудника у „Ресавици”, што је била и наша обавеза из претходног аранжмана са фондом. Истовремено, радницима ће бити понуђен и социјални програм.

Аранжманом је предвиђено да се до краја фебруара следеће године донесе одлука о приватизацији Комерцијалне банке. Тендер за приватизацију биће расписан у јуну 2019. године. Судећи према овом документу, Комерцијална банка ће до краја следеће године имати приватног власника.

Да влада намерава да приватизује једну од највећих државних банака потврдио је јуче и Себастијан Соса, шеф канцеларије ММФ-а у Београду.

– То је намера Владе Србије. Најавили су да ће покренути процес приватизације Комерцијалне банке и ми ћемо то подржати – рекао је Соса и додао да ће можда и неке мање државне банке бити приватизоване.

У програму, који су потписали српски државни званичници, наводи се да се у сарадњи са Светском банком пише и нова стратегија за Поштанску штедионицу, према којој ће ова банка своје пласмане више усмерити ка становништву, предузетницима, микро и малим предузећима. У плану је и побољшање унутрашње организације банке, као и боље управљање ризицима.

Очекује се да се током овог програма заврши и реформа система зарада у јавном сектору. Крај септембра рок је да се усвоји уредба о коефицијентима, да би од следеће године коначно почео да се примењује Закон о систему зарада у јавном сектору. Овај пропис усвојен је још почетком 2016. године, али је његова примена до сада одложена два пута.

По свему судећи биће и неких измена када је о пореској политици реч. Размотриће се могућност смањења пореза на зараде, али и пореза на добит. У плану је и ревидирање паушалног начина опорезивања, али није наведено на који начин.

У документу се спомиње и решавање статуса 114 предузећа, из некадашње Агенције за приватизацију, у којима ради 45.000 запослених, али се конкретан рок за окончање овог посла не наводи.

Себастијан Соса јуче је навео да ће нови програм, који ће трајаће 30 месеци, имати редовне полугодишње ревизије. То значи да ће мисија ММФ-а два пута годишње долазити у Београд у контролу.

– Циљ новог програма, који не укључује финансијска средства, јесте да зацементира и учврсти макроекономска и фискална достигнућа постигнута у претходне три године – закључио је Соса. 

Има пара за веће плате и пензије

Биће простора за повећање пензија и плата у јавном сектору, које неће бити мало, изјавио је јуче Себастијан Соса. Колико ће конкретно износити то повећање још није познато, а прецизне бројке знаће се када се постави буџетски оквир за 2019. годину.

– ММФ је сагласан са идејом владе да укине Закон о привременом смањењу пензија – рекао је Соса и додао да фискалне власти имају идеју да пензионерима, који неће осетити користи од укидања овог прописа, додатно повећају пензије.

– Колико сам схватио, влада ради на томе да минимизира све правне ризике такве одлуке – рекао је Соса.

Такође, програмом се најављује и промена фискалних правила. Законом о буџетском систему дефинисано је да јавни дуг не може бити већи од 45 одсто бруто домаћег производа. Овај праг Србија је пробила још 2011. године, што значи да је држава практично седам година у законском прекршају.

То фискално правило сада ће бити ревидирано.

Соса је јуче истакао да је удео јавног дуга сада мањи од 60 одсто, а да је циљ новог програма да се спусти на мање од 50 одсто.

Уз повећање плата и пензија, буџетом за 2019. годину треба обезбедити више пара за јавне инвестиције, али и смањење пореза на рад.