Како је нож прошао скенер
Руководство Вишег суда у Нишу испитује све околности инцидента у којем је, испред једне од судница, Благоје Стојановић (75) ножем убо у врат А. М. (17) а потом попио отровну течност од чега је убрзо преминуо у болници. Интерна истрага, како за „Политику” каже Ана Гајић, портпарол нишког Вишег суда, требало би да утврди да ли је било пропуста судске страже и ко је, евентуално, одговоран за њих.
– Припадници судске страже јуче су испитани у вези са тим како се догодило да странка у поступку унесе предмет којим је повређена девојка и отров. Ако вам кажем на који начин се то десило, открила бих вам садржај њихових изјава, а то не смем. Важно је рећи да је поступак још у току – навела је Гајићева за наш лист.
Према њеним речима, о безбедности у нишком Вишем и Основном суду пошто се налазе у истој згради брине укупно 15 судских стражара, од којих је 14 извршилаца и један руководилац. Сви они прошли су обуку за обављање послова правосудне страже у Центру за обуку запослених у Управи за извршење кривичних санкција у Нишу.
– Судска зграда опремљена је рентгенским скенером, контрадиверзионим вратима. Ручни и метал детектори користе се када је појачана контрола, а стражари имају и гумене палице – објаснила је Гајићева.
Број припадника судске страже разликује се, како је за „Политику” потврђено од више саговорника, од суда до суда. Њихов број одређује старешина правосудног органа актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места. Занимљиво је да без обзира на број судија, број предмета, територијалну надлежност, правосудну стражу чине најмање четири правосудна стражара.
– Када је реч о постојећим објекатима, Министарство правде се труди да у складу са могућностима, обезбеди неопходна средства за ову намену – кажу у овом министарству.
Додају и да нема потребе да сваки припадник судске страже има детектор, већ само где је то неопходно. У Вишем суду у Београду, највећем у Србији, предвиђено је да у кривичном и грађанском одељењу бригу о сигурности и реду и миру води 34 правосудна стражара, док је у Посебном одељењу за организовани криминал и Одељењу за ратне злочине тај број већи за четири.
На који начин ће припадници правосудне страже обављати послове, какве ће униформе носити, које врсте оружја ће имати, како ће се оно набављати, евидентирати и чувати и како ће изгледати службене легитимације прописује Правилник о правосудној стражи који важи за територију Републике Србије.
– Стражар је овлашћен да употреби физичку силу и гумену палицу, а ватрено оружје само ако другачије не може да заштити људски живот или одбије напад на зграду правосудног органа. Физичка сила и гумена палица могу да се употребе како би се савладао отпор или како би судски стражар одбранио себе, другога или зграду – наводи за наш лист Бојана Станковић, портпарол Вишег суда у Београду.
Иако правилник јасно прописује да припадник судске страже има овлашћење да од особе која улази у зграду правосудног органа одузме предмете којима би се могла угрозити безбедност људи и имовине, дугогодишњи правосудни извештач нашег листа, уверио се да у пракси стражари често не користе ово своје право.
Напади у судовима
Јун 2007 – Илија Данилов из Дероње је у судници Општинског суда у Оџацима убио судију Зорана Цветановића (46) и Петра Савановића (54), заступника повериоца којем је дуговао новац. Он је у суд ушао са пиштољем сакривеним у завоје на нози.
Март 2016 – Полицајац у пензији М. К. из Београда, приведен је пошто је у зграду Првог основног суда у Београду покушао да уђе с напуњеним пиштољем. М. К. Је прошао кроз метал детектор врата која су одмах регистровала да поседује нешто метално.
Април 2018 – Мађарска држављанка Т. Д. И. напала је у суду Зорицу Маринковић Илиески, председницу Прекршајног суда у Сремској Митровици и нанела јој повреде јер јој је она изрекла новчану казну у износу од 15.000 динара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
