Бање пред приватизацијом

Деветнаеста Туристичка берза бања и пратећих манифестација недавно одржана у Врњачкој Бањи била је још једна прилика да се промовише понуда бањских и климатских места, односно туризма и свега што га прати, али и гуши у развоју.

Најинтересантнији и најпосећенији програмски део Берзе била су два округла стола: први на тему „Место бања у регионалном развоју Србије”, а посебно онај посвећен горућој теми – „Приватизација здравствених установа у бањама”, о чему је прича покренута још 2005. године, али до данас ништа није урађено.

У првом кругу приватизације планирано је 13 бања (у одређеном проценту), уз обавезу, опет, извесног процента инвестиција, јер нису све у истом статусу нити су једнако спремне за приватизацију... Прве на листи нашле су се три наше најјаче бање: Сокобања, Бања Ковиљача и Врњачка Бања, уз објашњење Бориса Мајсторовића из Агенције за приватизацију, да се из досадашњег искуства државе види да се увек почињало од најбољих, па ће се и код бања тако кренути.

Како се прича баш вртела укруг, и све се свело на српска посла, лонац у коме се крчкају специјалне болнице, здравство и туризам, сви су изгледи да ће све то морати мало да сачека. Предуслов за приватизацију су разрешени имовински односи, фактор лековитости који даје смисао оном што јесте бања (коме припада и ко га користи), доношење новог закона о бањама...

Потребно је пронаћи право решење и ништа не радити на брзину, јер је у питању деликатан посао. У међувремену, не би било лоше погледати мало преко ограде, односно границе, и пренети искуство неке од европских бања (на пример Мађарске) које су то успешно урадиле.