Пупинов утицај
На благонаклоност америчког председника према Србима утицало је и познанство с великим научником нашег порекла Михајлом Пупином, који је био његов лични пријатељ.
Пупин је читавог живота био поносан на припадност српском народу и америчкој држави. Осим за Србију, велике су његове заслуге и за САД. У неколико наврата је био именован у одборе Беле куће који су се бавили питањима развоја земље. Био је и један од иницијатора оснивања агенције која је претеча данашње НАСА.
Током Првог светског рата, Пупин је у САД био члан Државног савета за истраживања и Државног саветодавног одбора за ваздухопловство.
За свој рад је добио и захвалницу америчког председника Ворена Хардинга.
Краљевина Србија га је још 1912. именовала за почасног конзула у САД и на тој дужности је био све до 1920. године. Активно се ангажовао на придобијању америчког јавног мњења за Србију, али и на прикупљању материјалне помоћи. У Пупиновој организацији, током Великог рата прикупљено је 140 милиона долара за Србију и Црну Гору, посредством Црвеног крста и уз велики ангажман наших исељеника у САД.
Славни научник је пресудно утицао и на коначне одлуке Париске мировне конференције, на којој су се утврђивале границе послератне Европе. Захваљујући Пупиновом угледу и подршци председника Вудроа Вилсона и Стејт департмента, Сједињене Америчке Државе су помогле Краљевини СХС да дипломатском победом крунише освојено на бојном пољу. Тако су осујећени покушаји да делови Србије, Хрватске, Словеније и Македоније буду припојени Бугарској, Румунији, Аустрији или Италији. У састав јужнословенске државе тако је ушао и Банат, у коме је и Пупиново родно место Идвор. Ову покрајину која је пре рата била у саставу Аустроугарске, на Мировној конференцији у Паризу су тражили Румуни.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
