Вјерица за неверицу
„Какав је наш народ? Културан, али зна да буде груб, зна понеку тешку реч да каже, па ми то такође морамо у Скупштини.” Овако је Вјерица Радета недавно објашњавала како то да јој се понекад „омакне” понека прејака реч док расправља с политичким противницима у парламенту. Међутим, њен твит поводом смрти Хатиџе Мехмедовић био је много више од „прејаке речи”. По савету лидера странке Војислава Шешеља, потпредседница СРС-а је после два дана обрисала твит који је у јавности изазвао згражавање и неверицу, али и цео налог на овој друштвеној мрежи, на којој је у протеклих неколико година била једна од најактивнијих политичарки.
Готово да није било дана а да Радета не твитне понешто, на различите теме. Било је ту свачега, од одбране Шешеља до коментарисања спортских мечева. И по правилу, осведоченим радикалским речником. Корисници ове друштвене мреже увелико су били навикли на њен начин изражавања, али изгледа да је ипак и за њих Вјеричин последњи твит био превише.
Тешко је у пристојним новинама пренети макар и део придева које је потпредседница Скупштине Србије поделила различитим противницима.
Ипак, илустрације ради, међу „пристојнијима” је онај који је написала пред утакмицу финала Светског првенства у фудбалу између Француске и Хрватске: „Бићу тужна ако усташе победе.” Радета пак тврди да на „Твитеру” не псује те да све квалификације треба схватити у пренесеном политичком, а не у буквалном смислу.
Пре него што је открила друштвене мреже, Радета је усталасала јавност својим клетвама за скупштинском говорницом. Тако је 2008. године, у време поделе СРС-а и разлаза Томислава Николића с Војиславом Шешељом, с говорнице Скупштине Николићу, не именујући га, поручила: „Да чују сви, проклет био сваки радикал, проклет му био и род и пород, који се икад састао с Борисом Тадићем, после његове срамне испоруке Караџића Хагу и убиства Ранка Панића.”
Захваљујући клетвама, врло брзо је постала омиљен лик карикатуристе Марка Сомборца, који ју је сликао на метли с вештичјим шеширом. Својим критичарима, ова правница по струци, поручује да „Народна скупштина није универзитетска учионица”, као и да „у парламентарном животу у Народној скупштини нико ни на који начин не сме и не треба да ограничава народног посланика у томе шта ће да каже и на који начин ће да каже”.
Радета је једна од најближих Шешељoвих сарадника. Због њега се нашла и на мети Хашког трибунала, који ју је, уз Петра Јојића и Јову Остојића, оптужио за непоштовање суда због наводних претњи, подмићивања и утицаја на два сведока у случају против лидера радикала. Пошто је Србија одбила да је изручи, нашла се на црвеној Интерполовој потерници која ју је фактички онемогућила да изађе из земље јер би могла бити ухапшена. Када су је питали да ли се због тога осећа као у заробљеништву, она је одговорила одрично пошто јој је, каже, то „таман прилика да користи годишње одморе у Србији”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
