Воли позориште, сарму и хип-хоп

Помпезно је зимус Партизан најавио долазак Португалца Еднилсона. Многи су га упоредили са сјајним Макалелеом, некадашњим фудбалером мадридског Реала, сада лондонског Челзија, а сада се може рећи да је Партизан довођењем Еднилсона направио добар избор настављајући политику ангажовања странаца установљену 2003. године која му је омогућила да држи корак са Европом.

И у Партизану су задовољни његовим учинком и врло брзо, после шестомесечног уговора, који је потписао када је зимус стигао у Хумску, ставио је параф на нови – трогодишњу верност „црно-белом” дресу.

 Еднилсон је, као и Мореира, рођен у Гвинеји Бисао, али је детињство и младост провео у Лисабону и у земљи у којој је рођен није био већ шест година. Ожењен је, има кћерку Катарину, али породица му је у Португалији јер супруга има обавезе на факултету. Стога је Еднилсон самац, од недавно становник Новог Београда. Живи у близини „Београдске арене”.

Како сте се снашли у српској престоници?

Добро, врло добро, Београд је леп град, велик и модеран европски центар и захваљујући пријатељима лепо се осећам.

Шта је у Партизану добро, а шта лоше?

Добри су људи, тренери и саиграчи и сви они који окружују Партизанову велику и богату породицу, а о лошим стварима не желим да размишљам.

Где излазите и како проводите слободно време?

Углавном идем у ресторане, обожавам излазак у позориште јер сам и у Лисабону веома често посећивао позориште. Љубитељ сам и добре музике, углавном слушам хип-хоп, афричку и грчку музику, а однедавно и српску. Излазим са мојим пријатељима Мореиром и Владом из Партизановог маркетинга... Мореира ми је као старији брат, знам га још док смо носили дрес Боависте. Заправо, ми из Партизана смо једна фантастична дружина. Велики пријатељ ми је и Жука.

Шта мислите о Београђанкама?

Мислим да су веома лепе. Али, ја сам ожењен и породичан човек и таква врста забаве ми не одговара. Недостају ми моја супруга и моја кћи.

Шта знате да кажете на српком језику?

То није много: „како си”, „добро сам”, „супер”, „лево”, „десно”, „уморан”, „још један”, „два, три, четири”...

Чиме се поносите у досадашњој каријери?

Био сам члан португалске репрезентације, играо сам са Кристијаном Роналдом, Фереиром, Кварежмом... Играо сам у Боависти, Роми, у Грчкој и ево сада у Србији. Упознао сам много пријатеља, а добар пријатељ је велико богатство за сваког човека.

Како доживљавате тренера Славишу Јокановића?

Јокановић је добар тренер, млад тренер. Знам да је био одличан фудбалер и сигуран сам да је на добром путу да постане и успешан тренер.

Шта вам, сем фудбала, заокупља пажњу?

На првом месту ми је породица и моји родитељи који живе у Португалији. Имам још једног брата и шест сестара. Када је њима добро и мени је добро. Професионалац сам и уживам у овом послу. Осим фудбала волим и тенис и кошарку. Волео бих да једном уживо гледам кошаркаше Партизана који су ове године сјајно играли у Евролиги.

Шта мислите о Партизановим навијачима?

Мислим да су фантастични. То је сјајна публика, која уме да понесе тим када му је најтеже. Често се најежим када изађем на терен, а када се добро навија и ми играчи на терену дајемо максимум. Одличну публику имају и Боависта и Рома, али Партизанови „гробари” су нешто посебно.

Једно време играли сте у Роми са Иваном Томићем, садашњим спортским директором. Какву сте сарадњу тада имали?

Када сам упознао Томића имао сам 18 година. Знам да се ради о сјајном човеку, изврсном професионалцу. Он и Мореира су најзаслужнији што сам дошао у Партизан.

Да ли вам се допада српска храна?

Наравно. Посебно ми се свиђа сарма. Често одем код мог пријатеља Владе, а његова мама кува заиста добру сарму. Волим и роштиљ.

– Лепо ми је у Београду, јер Београд ме подсећа на Лисабон. Београд је данас Европа. Људи су сјајни. Ниједну непријатност нисам имао до сада. Осећам се као код куће. Атмосфера на улицама је сјајна. Верујем да ћемо освојити титулу и да ћемо нашим сјајним навијачима приредити нове радости. А добро знам да би за њих највећа радост била да поново играмо у Лиги шампиона...