Voli pozorište, sarmu i hip-hop

Pompezno je zimus Partizan najavio dolazak Portugalca Ednilsona. Mnogi su ga uporedili sa sjajnim Makaleleom, nekadašnjim fudbalerom madridskog Reala, sada londonskog Čelzija, a sada se može reći da je Partizan dovođenjem Ednilsona napravio dobar izbor nastavljajući politiku angažovanja stranaca ustanovljenu 2003. godine koja mu je omogućila da drži korak sa Evropom.

I u Partizanu su zadovoljni njegovim učinkom i vrlo brzo, posle šestomesečnog ugovora, koji je potpisao kada je zimus stigao u Humsku, stavio je paraf na novi – trogodišnju vernost „crno-belom” dresu.

 Ednilson je, kao i Moreira, rođen u Gvineji Bisao, ali je detinjstvo i mladost proveo u Lisabonu i u zemlji u kojoj je rođen nije bio već šest godina. Oženjen je, ima kćerku Katarinu, ali porodica mu je u Portugaliji jer supruga ima obaveze na fakultetu. Stoga je Ednilson samac, od nedavno stanovnik Novog Beograda. Živi u blizini „Beogradske arene”.

Kako ste se snašli u srpskoj prestonici?

Dobro, vrlo dobro, Beograd je lep grad, velik i moderan evropski centar i zahvaljujući prijateljima lepo se osećam.

Šta je u Partizanu dobro, a šta loše?

Dobri su ljudi, treneri i saigrači i svi oni koji okružuju Partizanovu veliku i bogatu porodicu, a o lošim stvarima ne želim da razmišljam.

Gde izlazite i kako provodite slobodno vreme?

Uglavnom idem u restorane, obožavam izlazak u pozorište jer sam i u Lisabonu veoma često posećivao pozorište. Ljubitelj sam i dobre muzike, uglavnom slušam hip-hop, afričku i grčku muziku, a odnedavno i srpsku. Izlazim sa mojim prijateljima Moreirom i Vladom iz Partizanovog marketinga... Moreira mi je kao stariji brat, znam ga još dok smo nosili dres Boaviste. Zapravo, mi iz Partizana smo jedna fantastična družina. Veliki prijatelj mi je i Žuka.

Šta mislite o Beograđankama?

Mislim da su veoma lepe. Ali, ja sam oženjen i porodičan čovek i takva vrsta zabave mi ne odgovara. Nedostaju mi moja supruga i moja kći.

Šta znate da kažete na srpkom jeziku?

To nije mnogo: „kako si”, „dobro sam”, „super”, „levo”, „desno”, „umoran”, „još jedan”, „dva, tri, četiri”...

Čime se ponosite u dosadašnjoj karijeri?

Bio sam član portugalske reprezentacije, igrao sam sa Kristijanom Ronaldom, Fereirom, Kvarežmom... Igrao sam u Boavisti, Romi, u Grčkoj i evo sada u Srbiji. Upoznao sam mnogo prijatelja, a dobar prijatelj je veliko bogatstvo za svakog čoveka.

Kako doživljavate trenera Slavišu Jokanovića?

Jokanović je dobar trener, mlad trener. Znam da je bio odličan fudbaler i siguran sam da je na dobrom putu da postane i uspešan trener.

Šta vam, sem fudbala, zaokuplja pažnju?

Na prvom mestu mi je porodica i moji roditelji koji žive u Portugaliji. Imam još jednog brata i šest sestara. Kada je njima dobro i meni je dobro. Profesionalac sam i uživam u ovom poslu. Osim fudbala volim i tenis i košarku. Voleo bih da jednom uživo gledam košarkaše Partizana koji su ove godine sjajno igrali u Evroligi.

Šta mislite o Partizanovim navijačima?

Mislim da su fantastični. To je sjajna publika, koja ume da ponese tim kada mu je najteže. Često se naježim kada izađem na teren, a kada se dobro navija i mi igrači na terenu dajemo maksimum. Odličnu publiku imaju i Boavista i Roma, ali Partizanovi „grobari” su nešto posebno.

Jedno vreme igrali ste u Romi sa Ivanom Tomićem, sadašnjim sportskim direktorom. Kakvu ste saradnju tada imali?

Kada sam upoznao Tomića imao sam 18 godina. Znam da se radi o sjajnom čoveku, izvrsnom profesionalcu. On i Moreira su najzaslužniji što sam došao u Partizan.

Da li vam se dopada srpska hrana?

Naravno. Posebno mi se sviđa sarma. Često odem kod mog prijatelja Vlade, a njegova mama kuva zaista dobru sarmu. Volim i roštilj.

– Lepo mi je u Beogradu, jer Beograd me podseća na Lisabon. Beograd je danas Evropa. Ljudi su sjajni. Nijednu neprijatnost nisam imao do sada. Osećam se kao kod kuće. Atmosfera na ulicama je sjajna. Verujem da ćemo osvojiti titulu i da ćemo našim sjajnim navijačima prirediti nove radosti. A dobro znam da bi za njih najveća radost bila da ponovo igramo u Ligi šampiona...