Орбан уједињује национални Исток

Иако Орбан није јавно показао велико одушевљење намером Стива Бенона да обједини европске националне покрете, рекавши само да поздравља оснивање „Покрета”, јасно је да је управо он његова идеолошка окосница. За разлику од нове аустријске и италијанске владе и појединих странака, попут Хришћанско-социјалне уније Хорста Зехофера у Баварској, мађарски премијер има много дужи стаж деловања у том правцу, а његов утицај прелази мађарске границе.

Управо због тога, бивши стратег америчког председника Доналда Трампа се крајем маја у Будимпешти састао са мађарским премијером, а у интервјуима није крио одушевљење Орбановом политиком, назвавши га „Трампом пре Трампа”. Иако то не мора да има везе са „диктатором из Будимпеште”, како га називају у Бриселу, остало је запажено да је Бела кућа суспендовала праксу објављивања телефонских разговора америчког председника са страним лидерима, и то управо од Трамповог разговора са Орбаном средином јуна.

Док националне странке у ЕУ које би могле да се придруже овом покрету размишљају о томе колико ће Бенон донети новца и процењују да ли је паметно да дозволе да их уједињује један Американац, Орбан једноставно наставља своју политику. Са већ уобичајене критике рада Европске комисије, за коју је рекао да су јој „одбројани дани”, Орбан се усмерио на политику француског председника Емануела Макрона и његов покрет за обезбеђивање већине у институцијама ЕУ.

Иако га именом није поменуо у интервјуу „Билду”, Орбан је рекао да не жели ЕУ којом руководи Француска и упозорио, пре свих, Немце да би требало да буду на опрезу „јер постоји француски концепт који у основи значи француско вођство у Европи плаћено немачким новцем”. Заоштравању предизборне борбе два концепта допринео је и Макрон рекавши почетком јула да „права граница у Европи” дели „прогресивне” од „националиста” и да ће њихово супротстављање бити у центру европских избора 2019. године.

Приликом обраћања Мађарима у Румунији у суботу, Орбан је констатовао да се либерална демократија „окренула наглавачке” и постала „либерална недемократија”: „Постоји либерализам, али нема демократије.” Пет тачака његовог концепта гласе: свака европска земља има право да брани своју хришћанску културу и одбаци идеологију мултикултурализма; све државе имају право да штите модел традиционалне породице, а сва деца имају право на мајку и оца; државе централне Европе имају право да штите кључне секторе националне економије и тржишта; имају права на заштиту граница и одбијање имиграције; ЕУ нема право да било којој земљи ускрати принцип „једна нација – један глас”.

„Ми, средњоевропски грађани, тврдимо да постоји живот изван глобализма, да то није једини пут и да је пут централне Европе у савезу слободних нација”, рекао је Орбан и појаснио да се овај концепт супротставља данашњем стању у Европи отвореног друштва у којој, како тврди, нема граница, европски народи лако могу да буду замењени имигрантима, породица је постала необавезан и флуидан облик заједничког живота, нација, национални идентитет и национални понос се сматрају негативним и застарелим појмовима, а држава више не гарантује сигурност.

Управо на овим принципа пољска влада, која је најизложенија правно-финансијском удару из Брисела, води своју државу, а изгласавање амандмана на изборни закон за европске изборе 2019. године још један је њен корак који се неће допасти ЕУ. Према мишљењу бриселске администрације, нови закон ће изменом изборног система и фаворизовањем владајуће странке онемогућити представнике мањих да добију места у Европском парламенту.