Оаза липа

Благе падине, стогодишње шуме, чувено виногорје и многобројни манастири, основна су обележја Фрушке горе која израња на јужном ободу панонске равнице. Док се приближавамо Иришком венцу, у мислима нам одзвања рима Јове Јовановића Змаја: „Зирнеш ли куд - лепота свуд”. У Информативном центру Националног парка „Фрушка гора”, чека нас директор, Константин Плужаревић.

- Парк обухвата површину од 25.525 хектара око које се налази заштитна зона од 66.090 хектара. Просторним планом су проглашена три режима заштите. У првом, на 3,7 одсто територије, забрањен је приступ свима, осим онима који обављају научноистраживачке радове. На подручју Националног парка су три вештачке акумулације: „Сот” (код истоименог насеља делом окруженог шумом ловног резервата Ворово), „Бруја” (код насеља Ердевик, чија вода делом потиче од термалних извора) и „Мохарач” (такође код насеља Ердевик). Лединачко језеро се не убраја међу ова зато што није урађена рекултивација каменолома - наводи наш домаћин.

Гребеном с краја на крај планине

(/slika2)Фрушка гора је дугачка 78, а широка око 15 километара. Дуж главног гребена, била планине, води пут који је трасирао још принц аустроугарски, Еуген Савојски. Ова саобраћајница има вишеструку намену. Излетницима олакшава долазак до многобројних локалитета, а запосленима посао надзора и заштите у националном парку који се простире на источној страни планине, од манастира Велика Ремета, па до села Визића на западу и Стражилова на северу.

Идући гребеном, били смо у прилици да се дивимо лепоти природе и погледу који с једне стране сеже до Авале, а са друге зарања у плаветнило Дунава. На нас је најјачи утисак оставила чистоћа: упркос великој посећености нигде ни опушка, а камоли најлон кеса и пластичних флаша.

- Трудимо се да тако буде на целој површини Парка, који захвата територију осам општина - објашњава нам инжењер шумарства Горан Матић, руководилац службе за планирање заштите.

- Фрушка гора је јединствен природни феномен јер је граде стене из готово свих геолошких периода (почевши од најстаријег палеозоика), разноврсног састава, начина постанка и различите старости. Очувана богата фосилна фауна и флора некадашњег Панонског мора представљају посебну вредност овог националног парка . На основу њих је реконструисан ток промена на Фрушкој гори у последњих 200 милиона година - каже Матић.

Тамо где царује липа

У Националном парку „Фрушка гора” 90 одсто површине заузимају шуме.

- Овде је највећа концентрација липове шуме у Европи. То је агресивна врста која је променила слику аутохтоне вегетације Фрушке горе, за коју је била карактеристична шума храста китњака у вишим деловима, а на нижим надморским висинама, према Ердевику, шуме храста лужњака. Данас имамо мешовите заједнице липе, храста, букве, граба, а радимо и на подмлађивању храстових шума - наводи наш саговорник.

Живи свет Фрушке горе је прича за себе. Флору чини око 1500 биљака и више од 40 врста има статус природне реткости. Слику овог природног добра употпуњује тридесетак врста орхидеја, од којих 18 има међународни значај.

Царство гљива чини око 400 до сада познатих врста. Од јестивих печурака се могу наћи сунчаница, лисичарка, ђурђевача, прави вргањ...

(/slika3)У богатој фауни истичу се заштићене врсте инсеката, а од 13 врста водоземаца и 11 врста гмизаваца, најугроженији су шарени даждевњак и једина отровна змија на планини - шарка.

Националним парком лепрша 500 врста лептира, а небом језди 211 врста птица, а 130 се ту и гнезди, што га чини једним од најважнијих подручја гнежђења ретких птица у Србији. Међу птицама је и орао крсташ, најугроженија сорта са светске „црвене листе”. За сада, код нас, једино на Фрушкој гори постоје његова гнезда.

У парку је пребројано близу 60 врста сисара. Од крупнијих се виђају шакал, дивља мачка, срна... Ловиште парка обухвата површину од 22.429 хектара.

Риба има само у вештачким акумулацијама, јер су потоци, иако многобројни, на Фрушкој гори мали и нестални.

Расути бисери

- Где видите тополу, ту је и извор, а има их доста по гребену Фрушке горе - поучава нас инжењер Матић. С извора Козарица воду је пио и свети Сава, док је Скевина јама, недалеко од Иришког венца, била извор за 12.000 војника. У плану је обнова постојећих извора, а за сада су уређене три чесме.

На Фрушкој гори постоје трагови живота још од праисторијских времена. Од Римљана су остале рушевине тврђава и некропола. Овај део Панонске низије био је током читаве историје позорница бурних историјских догађаја. У новијем периоду, од 1941. до 1945. године читаво подручје представља поприште борби, склоништа и збегова, о чему сведочи споменик на Иришком венцу.

Ипак, најзначајнији споменик културе представља 17 православних манастира, распоређених по целој планини, расутих попут бисера. Они су изван граница Националног парка, али такође у заштићеној зони, као и Сремски Карловци.