Британска политика лоших намера
Први пут после осамнаест година Савет безбедности овог августа неће разматрати извештај генералног секретара УН о ситуацији на Косову и раду Унмика. Тако је Велика Британија, захваљујући чињеници да овог месеца председава Савету безбедности, успела да спроведе своју дуго најављивану идеју о скидању Косова са дневног реда тромесечних седница.
Британска амбасадорка у УН Карен Пирс је то образложила речима да „Косово, иако је и даље веома важно европско регионално питање, више нема интензитет као 1999, који захтева редовне састанке у СБ УН”. Лондон је, бар за време свог председавања, успео да прекине праксу која је успостављена још 10. јуна 1999. године.
У Београду је, међутим, потез Велике Британије наишао на осуду. Према оцени Ивице Дачића, реч је о великом преседану, за који нема оправданих разлога. Он поручује да нико не може да избаци тему Косова из агенде СБ. „Ако то не жели Велика Британија, ставиће је на дневни ред земље које нису признале независност Косова”, уверен је српски министар спољних послова.
Министар одбране Александар Вулин оцењује да је Велика Британија злоупотребила председавање у Савету безбедности, да је реч о потезу који у „жалосном светлу приказује однос Британије према Србији” и да је то политика која има лоше намере.
Појашњавајући шта стоји иза одлуке Велике Британије, Пирсова је рекла да жели да „подстакне обе стране да се не ангажују превише по питању тактике овде (у Савету безбедности УН) већ да се окрену вишим циљевима и да уложе све напоре са високом представницом ЕУ како би нормализовали односе”.
Она је, преноси Танјуг, објаснила и да се разговара са „српском и руском страном” о мало усмеренијим састанцима, али да још нема никаквих закључака. „То је наш циљ... да покушамо да постигнемо разуман закључак прихватљив за све и онда се можемо вратити у СБ УН”, рекла је британска амбасадорка и поручила да је најважније да Србија и Косово, заједно са ЕУ која им помаже, остваре напредак у нормализацији односа јер ће само кроз нормализацију односа моћи да остваре напредак у интеграцији у ЕУ, што је од „виталног значаја за оба народа и обе привреде”.
Из британске амбасаде у Београду, како преноси РТС, поручују да је „најважније да и Србија и Косово остану искрено посвећени дијалогу”, а делегацијама у Њујорку да „државе не расипају превише енергије на тактику и процедурална питања, већ да се активно усмере ка суштинском, вишем циљу, а то је нормализација регионалних односа”.
Објашњавајући како се Британија изборила за свој циљ, Дачић каже да су вођене „дуге, компликоване и тешке консултације унутар СБ” и да је позивана и делегација Србије, „али Велика Британија једноставно не жели да се овој теми расправља у СБ”.
Према његовим речима, Британци траже да се о Косову говори на затвореним седницама, без присуства Приштине и Београда, и да се то смањи на два пута годишње. Са друге стране, Русија и Кина чврсто заступају став да Косово мора бити тема на седницама Савета безбедности јер до данас није дошло до договора у том телу УН.
„Да би се избегло гласање и велике поделе у СБ договорено је, без обзира на то што је Британија поднела план рада за август без теме Косова, да ће се консултације о овој теми наставити и наредних дана са заинтересованим странама, са жељом да се постигне договор о даљем раду”, каже Дачић уз опаску да није јасно зашто Велика Британија инсистира на изостављању Косова из дневног реда седница СБ, а стално истичу да желе добре односе са Србијом.
Ово, међутим, није прва и једина британска акција у УН која је противна интересима Србије. Лондон је пре три године, уз подршку САД, предложио Савету безбедности резолуцију о геноциду у Сребреници у којој је, између осталог, писало да је прихватање „трагичног догађаја из Сребренице као геноцида предуслов за помирење”, као и да се „осуђује свако порицање геноцида у Сребреници као и других доказаних ратних злочина и злочина против човечности почињених током сукоба у Босни и Херцеговини”.
У Сребренци је, како је писало, било на „хиљаде случајева сексуалног насиља над женама, девојкама, мушкарцима и децом”.
Такође захтевало се да се Сребреница нађе у уџбеницима историје. У Београду је овакав потез Британије схваћен као покушај да се Србија, али и Република Српска прогласе јединим одговорнима за злочине у БиХ. Резолуција је доживела чак седам верзија, али је на крају, захваљујући вету Русије одбијена у Савету безбедности што је британски министар спољних послова Филип Хамонд окарактерисао као „понижавајуће за породице жртава и преживеле из Сребренице”.
Хамонд се разишао са српским руководством и поводом питања учлањења Косова у Унеско што је Британија оберучке подржавала. Током боравка у Београду у октобру 2015, британски министар је убеђивао власт у Србији да би чланство Косова у Унеску „само појачало заштиту српског културног наслеђа, а не би је доводило у питање”.
Лондон се поново „истакао” у новембру прошле године, после одлуке Суринама да повуче одлуку о признању Косова. Дачић је тада открио да је Лондон повукао један крајње непримерен и неуобичајен дипломатски потез улажући протест Суринаму због повлачења признања. Баш тих дана, председник Косова Хашим Тачи похвалио је Велику Британију рекавши да „независност Косова носи и велики печат Лондона”.
Иако од званичника Велике Британије често знају да стигну поруке како подржавају земље Балкана да уђу у ЕУ, понекад дођу и потпуно другачији тонови. Тако су неки британски званичници упозорили да би проширењем ЕУ њихова земља били изложена опасности од најезде са Балкана где цветају криминал, банде и сиромаштво.
„Британија би била мање безбедна ако се Турској, Албанији, Србији, Црној Гори и Македонији дозволи да уђу у ЕУ”, поручивала је Пени Мордаунт, британска министарка оружаних снага у мају 2016. објашњавајући да многе од тих земаља имају високу стопу криминалитета, проблеме са бандама и терористичким ћелијама, као и висок ниво сиромаштва.
У сличном тону, пре ње, говорила је и Тереза Меј, са места министарке унутрашњих послова. „Земље које сада преговарају са ЕУ, укључују Албанију, Србију и Турску – то су земље са сиромашним становништвом, озбиљним проблемима са организованим криминалом, корупцијом, понекад и тероризмом”, уверавала је Меј британску јавност док је Дејвид Камерон умиривао Британце да нема бојазни од најезде Турака, Балканаца, а међу њима и Срба, на британско острво јер би Турска могла да уђе у ЕУ тек око 3000. године.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


