Родбина више не мора да даје крв за пацијента

То неће довести до тога да трансфузија буде 100 одсто безбедна, али ће се смањити „период прозора”, што значи да ће новим тестовима бити могуће за краће време открити да ли давалац има неки од вируса. Од тренутка заражавања до могућности да се открије инфекција, сада ће бити потребно две недеље, а не више месеци.

Како истиче др Оливера Савић, помоћница директора Института за трансфузију крви Србије, свака новина, па и нови закон, има присталице и оне који су против. Циљ је да сви пацијенти којима је крв потребна добију ову течност, и то онолико колико им је потребно.

– Овај закон је усклађен са препорукама Европског директората за квалитет. Подразумева да се пет центара баве прикупљањем крви и даваоцима, а да оне службе које су постојале у болницама постану банке крви и да се баве само пацијентима. Ипак, у јавности нови закон прате страховања, пре свега да неће бити довољно крви за све операције, а друго – да крв неће моћи брзо да се дистрибуира до пацијента. Нема потребе за тим, свака служба мора да има своје минималне количине које се припремљене за неколико дана, за операције које нису хитне. А добијаће и надокнаду свих потребних количина крви. Страх међу нашим колегама да ће остати без посла такође није оправдан – наглашава др Савић и додаје да је нови закон модеран и да омогућава да раде боље, рационалније и у складу са препорукама ЕУ.

До сада се дешавало да у неким установама буде вишкова крви, а негде је није било довољно. Др Савић каже да се то више неће дешавати јер ће централизација служби омогућити да се залихе рационално прерасподеле и да се крв на време упути тамо где је то потребно. Сматра се да за три до четири сата може да се дође до најудаљенијих делова земље, а крв ће се транспортовати посебним возилима, на специфичан начин. То је важно јер сваки продукт крви захтева чување на одређеној температури. Неким компонентама „одговара” температура од минус четири, а некима плус 30.

– Постоје приче да се поједина удружења давалаца крви негодују због нових правила, али у њима је окупљено свега 5.000 од укупно 140.000 људи који су активни и сваке године добровољно дају крв. Давалаштво ће и даље остати добровољно, али ће се крв давати у местима по Србији једном недељно или сваке друге недеље у неком мањем месту. То ће омогућити рационалније прикупљање и тестирање крви како би се задржао квалитет рада у свим службама трансфузије и уравнотежавање лечења пацијената у свим местима. Црвени крст Србије ће са овлашћеним трансфузиолошким службама бити наш партнер у прикупљању крви. Радно време нашег института неће се променити, људи ће моћи да долазе сваког дана, али ће се променити то што ћемо имати већи број мобилних тимова који ће излазити на терен – додаје др Савић.

Новина ће бити и формирање јединственог регистра давалаца крви. Лекари сада бележе случајеве да неки људи сами скраћују период када је препоручљиво да дају крв. То значи да уместо да то чине на 12 или 16 недеља, што је по прописима, они то раде чешће и на више различитих места.

– То није добро за те људе јер се исцрпљују, а и нема потребе за таквом праксом. Препоручљиво је да мушкарци дају крв четири пута годишње, а жене три пута. У јединственом регистру биће забележено све, на пример, и то због чега је особа била, а није могла да буде давалац. Уштедеће се време – додаје др Савић.

Гордана Антуљесков, пи-ар института, напомиње да ће остати правило да свака здрава особа између 18 и 65 година може да буде добровољни давалац крви и да има право на одсуство с посла на дан када даје драгоцену течност и сутрадан. Међутим, многе приватне фирме даваоцима ускраћују то право.

Иначе, кад већ помињено даваоце, рецимо да од наших саговорнца сазнајемо, тренутно највише недостаје крви РХ негативних крвних група и лети је наравно теже радити, због тога што људи одлазе на одмор. И још једна занимљивост: у Србији је најзаступљенија А позитивна крвна група, а најређа је АБ негативна.