Утицај кише на БДП

 Пре две године временске прилике биле су нам наклоњене. Тако се врло често спомиње изјава председника Александра Вучића од 14. јуна 2016. године, према којој је Србији „потребна једна добра киша око 25. јула” како би принос кукуруза био добар и како би привредни раст био већи од 2,5 одсто. Баш као поручена, киша је почела да пада тог датума и скоро целе седмице квасила њиве са кукурузом. На крају године привредни раст износио је 2,8 одсто, што је било више од плана.

Економиста Драгован Милићевић каже да је код нас удео пољопривреде у неким годинама чак био и двоцифрен.

– Постоји директна веза између удела пољопривреде и развијености неке економије. Што је учешће пољопривреде веће, то је економија неразвијенија. У суседној Албанији тај удео је већи од 20 одсто, али тиме не би требало да се тешимо. Јер, у развијеним европским земљама он износи свега неколико процената – каже Милићевић.

Према подацима Евростата, просек у Европи износи тек 1,5 одсто. У Великој Британији је само 0,6 одсто. Занимљиво је, међутим, да је удео индустрије у БДП-у Србије већи него у овој земљи која је некад била колевка индустријске револуције. Према подацима Евростата, у Србији удео индустрије у БДП-у износи чак 25,9 одсто. Тај удео је у Великој Британији двоструко мањи (13 одсто). С друге стране, у овој земљи већи допринос расту дају финансијске услуге, сектор информација и телекомуникација, па чак и наука и технологија.

– Додатни проблем у нашој пољопривреди јесте доминантна сирова производња, уместо прерађивачке индустрије. Такође, ми смо земља са најнижим нивоом наводњавања у Европи, а наши канали за одводњавање су неочишћени и запуштени – каже Драгован Милићевић.

Додаје да оволика киша одговара само кукурузу, и то пре него што почне да зри. Обилне падавине погодују и шећерној репи.

– Род пшенице смањен је због кише у јулу. Повртарским културама на отвореном оволике падавине не одговарају, јер почињу да труле – наводи Милићевић.

На питање како се обилне падавине одражавају на бобичасто воће, наш саговорник одговара:

– Катастрофа. Малинаре ове године ништа није заобишло. Ни киша, ни град. Нема шта их није спопало – истиче Милићевић.

И Милан Недељковић, професор на ФЕФА, каже да што је у некој земљи ниво индустријализације већи, мањи је утицај климатских услова на укупан учинак привреде.

– Код нас је удео пољопривреде у неким годинама био чак и двоцифрен. Зато су ефекти пољопривреде на БДП код нас толико изражени – каже Недељковић.

Када је о економском расту реч, није суштина у томе да резултат буде импресиван само у једном кварталу, додаје. Важније је какав је тренд, односно да ли је та стопа растућа и одржива, закључује.

За многе економисте временске прилике су само изговори. Јер, како показују рачунице, чак и да су се прошле године ти сезонски фактори искључили, наш раст износио би свега 2,8 одсто. То је и даље далеко мање од регионалног просека, који је у 2017. износио 4,5 одсто.

У последњих пет, шест година привредна активност у Србији порасла је за нешто више од пет одсто, док су привреде земаља централне и источне Европе истовремено порасле за више од 15 одсто, а Румунија је, на пример, имала раст од чак 25 одсто.

Економисти стално понављају и још једну рачуницу: да би Србија дуплирала стопе раста и уместо три, расла по стопама од пет, шест и више одсто, неопходно је да се укупне инвестиције са садашњих једва 18 одсто, повећају на 25 процената БДП-а.