Цена бакра расте, вредност Бора пада

У Агенцију за приватизацију jуче, до краја радног времена, није стигао никакав поуздан доказ да руска компанија СМР бизнисмена Олега Дерипаске намерава да преговара о куповини Рударско-топионичарског басена Бор. Према оваквом следу догађаја, поготово имајући у виду последње изјаве представника за медије „Базног елемента” у чијем се саставу налази и СМР, да очекују разумевање српске стране и слично, чини се да је и овај други тендер за РТБ Бор пропао. У Агенцији за приватизацију незванично кажу да ни они не очекују да стигне потребна гаранција на десет милиона долара како би преговори могли технички да отпочну посао. У таквој ситуацији Агенција већ практично спрема саопштење да је актуелни тендер пропао и ваља га данас очекивати. О евентуално трећем тендеру за продају Бора размишљаће се после парламентарних избора.

За познаваоце борских приватизационих прилика овакав развој догађаја није превелико изненађење с обзиром на све елементе руске понуде. Заправо, код њих је све спорно – планиране инвестиције које пре свега подразумевају нову топионицу, затим неограничен рок за плаћање купопродајне цене, као и то што не желе надзор државе над заштитом животне средине…Чак је и понуђених 400 милиона долара за инвестиције изгледало спорно, због необичне великодушности,јер познаваоци борских прилика сматрају да је то претерана сума. Потребне инвестиције „мере” се на око 230 милиона долара колико је на крају држава испреговарала с аустријском компанијом Мирка Ковача.

У случају продаје Бора пропала су тако два тендера. Први на коме је победио румунски „Купром” с понуђеном ценом од 400 милиона долара коју на крају није могао да исплати. Због рупе у Закону о приватизацији преговори се нису могли наставити с другорангираним понуђачем, конзорцијумом у коме је био домаћи бизнисмен Зоран Дракулић који је нудио 340 милиона долара. После прошлогодишњих парламентарних избора био је расписан и други тендер на коме је најбољу понуду од 466 милиона долара дао „А-тек”, аустријска компанија бизнисмена Мирка Ковача. Ни Ковач није могао да сакупи сав потребни новац па је Агенција за приватизацију упутила позив за преговоре другорангираној компанији СМР.

Ј. Рабреновић

---------------------------------------------------------------

Смиривање цене бакра

Цена бакра за тромесечну испоруку јуче је на Лондонској берзи метала (ЛМЕ) износила 8.593 долара по тони. Како је јавила агенција Блумберг, бакар је услед благог опоравка америчке валуте појефтинио за 0,7 одсто, односно за 57 долара.

Како је долар јуче ојачао према евру и другим водећим валутама, један од разлога за раст цене бакра делимично је ублажен, па је вредност црвеног метала почела да се стабилизује након прошлонедељних рекордних цена. Међутим, нешто касније у току дана стигла је информација из Чилеа да је гигант у производњи бакра „Коделко” обуставио експлоатацију обојеног метала у руднику Тениенте, што је трећи рудник који затварају због штрајка радника. Рудари су у насилним демонстрацијама, јавио је Ројтерс, блокирали путеве и оштетили неколико камиона и аутобуса, тражећи веће плате и боље радне услове.

Тако се други разлог за скок цене бакра даље развија. Чилеански рудари су од 16. априла у штрајку, што је већ проузроковало пад производње и страх од умањених испорука црвеног метала, па је бакар протекле седмице износиорекордних 8.855 долара по тони за тромесечну испоруку на ЛМЕ. На Робној берзи у Њујорку његова цена скочила је тада на 3,99 долара за либру (око 450 грама), што је значило да је цена овог обојеног метала повећана за 32 одсто у односу на почетак године.

Значајна експлоатација бакра тада је прекинута у Салвадору и Андини, рудницима чилеанске компаније „Коделко”. Светски произвођач бакра број један у свету саопштио је да због штрајка сваког дана губи десет милиона долара. Андина учествује са 13, а Салвадор са 3,8 одсто у укупној производњи бакра компаније „Коделко”. Чилеанска компанија је прошле године произвела 1,58 милиона тона бакра што је 11 одсто светске производње овог метала.

Смањену производњу пратио је увећани страх од недовољне количине бакра на тржишту. Расту цене погодовао је и ослабљени долар (ослабио за шест одсто у односу на евро, јен и остале јаке валуте од почетка године), подсећа Блумберг, али како је америчка валута постепено почела да се опоравља, бакар је појефтинио.

Залихе бакра у складиштима које надгледа ЛМЕ јуче су износиле 109.650 тона, што је према подацима Лондонске берзе, најнижазалиха од августа прошле године.

Ј. С.

-------------------------------------------------

Дај шта даш

РТБ Бор је 21. априла објавио оглас насловљен јавно прикупљање понуда за куповину опреме којим оглашава куповину: 

Камион – 6 ком. са следећим карактеристикама Носивост преко 130 т ...

Булдожер – 2 ком. са следећим карактеристикама мотор преко 350 КС...

Грејдер – 2 ком.са следећим карактеристикама Мотор преко 200 КС...

Ова опрема се купује за руднике, површинске копове, Велики Кривељ и Мајданпек па како Политика у јучерашњем броју (29. април) објави:Више нема страха да ће до јесени, због потпуно дотрајале механизације, престати производња на рудокопима Бора и Мајданпека пошто ће део најнеопходнијих машина бити купљен...

Да ли је баш тако?

Од 1984 до 1995. године за транспорт јаловине и руде коришћени су камиони носивости 136 (до 1986.), 154 (до 1992.), 172 и 181 тоне. Током тог времена, као што се види, камиони мањег капацитета су замењивани камионима већег капацитета. Сви ефикасни рудници света, а том друштву су, некад, припадали рудници РТБ Бор, редовно, да би сачували своју продуктивност и компетентност, осавремењују своју камионску, утоварну и пратећу механизацију.

Хоће ли, како оглас сугерише, шест камиона било које носивости преко 130 тона, или како је у прошлости стварна величина камиона била од 136, 154, 172 и 181 тоне имати исти учинак је илузорно питати. Зашто је оглас срочен по принципу „дај шта даш” је енигма.

Шест камиона носивости од, рецимо 136 т су, за разлику од шест камиона од 181 или 240 тона (савремени стандард за велике површинске копове у свету) ништа више до закрпа која можда може да „држи воду док мајстори оду”.

Оно што додатно „боде очи” у огласу је недостатак квалитативне речи „нових” (камиона итд.).

Жарко Т. Никић