Било је дослуха

Председников лични интерес није пресудан, мада је истина да ће се и он и његова деца окористити, баш као и његов саветник и зет Џаред Кушнер, такође милијардер. У влади је још људи са баснословним свотама новца: министарка образовања Бетси Девос (1,1 милијарда долара), министар трговине Вилбур Рос (506 милиона) и министар финансија Стивен Менучин (252 милиона долара), бивши банкар „Голдман Сакса” и творац најновијих пореских измена. Ипак, Трампова политика се не може свести на потребу да се иметак његових рођака и пријатеља још више увећа док је он на власти. Председник мисли на цео врх друштвене пирамиде јер су то људи који су помогли њему, као и његовим претходницима, да дође на власт, и који ће утицати и на резултате следећих избора.

ТРИБУН БОГАТИХ: Власници фабрика, менаџери хеџ фондова и банкари финансирају предизборне кампање политичара. Успех кандидата зависи од тога колико су видљиви међу бирачима или у преводу – од новца за митинге и рекламе. Корпоративна Америка плаћа тај цех. Индустријалци из Канзаса, озлоглашена браћа Коук, одвојили су пре две године скоро милијарду долара да би републиканским кандидатима помогли да уђу у Конгрес. На изборима који се одржавају предстојећег новембра, Коукови ће на конзервативне политичаре потрошити 400 милиона долара.

Америка има и друге милијардере попут Коукових, донаторе који очекују да се према њима води пријатељска политика. Трамп је управо то и чинио кад је последњу годину и по дана систематично укидао регулативе, прецртавајући све чега је могао да се дохвати, од еколошких мера до радног права.

Наравно да ништа од тога није почело са актуелном владом, али моћ корпорација и њихових власника највише боде очи у ери председника који се више него други кандидати представљао као народни трибун. Радници су поверовали њујоршком магнату да ће их заштитити од штетног утицаја Волстрита на политику и законе. Гласали су за њега са том надом, а онда је он поцепао прегршт регулатива које су запослене штитиле од израбљивања и нехуманих услова рада. Смањио је порезе, одакле су се финансирали социјални програми. После промена које је унео у „Обамакер”, здравствено осигурање је поскупело за 20 одсто, што ће најтеже пасти слабо плаћеним људима који су веровали у „спасиоца” са Менхетна.

ПЛУТОКРАТСКА АФЕРА: Иако је јасно да то није политика за коју су грађани гласали већ захтев који је корпоративна Америка испоручила пред Трампа, мало ко говори о интервенцији богаташа у америчке изборе. Најимућнији становници САД прекрајају вољу милиона гласача, али се, опет, не говори о томе да су се они, домаћи тајкуни, умешали у америчку демократију. Ни демократама ни републиканцима не иде у корист да помињу плутократску аферу, јер су многи од њих постали конгресмени и сенатори захваљујући истим спонзорима.

Руска афера свима добро дође. Либерали су пронашли кривца за неуспех 2016, а конзервативци разлог да траже још већа буџетска издвајања за војноиндустријски комплекс. И Трамп можда може бити задовољан јер се склањају прави проблеми његове владавине. Његови званичници тврде да су убеђени да ће се Русија активирати и на предстојећим изборима, па су и држава и приватне компаније попут „Фејсбука” обећале план за заустављање страних сајбер напада. Још ништа није измишљено против домаћих тајкуна, правих криваца за угрожавање народне воље. 

Ко још може да поверује да је 13 Руса из оптужнице Роберта Малера стварно преокренуло ток избора у САД? Ако специјални тужилац и остатак земље покушавају да утврде шта је искомпромитовало америчку демократију, фабрика ботова у Санкт Петербургу није прво место где би требало да погледају.