Гарантујем седом косом и ћелавом главом...

Кампања за предстојеће изборе 11. маја је у пуном јеку, а функционери коалиција и странака које учествују на изборима, у заносу предизборног надметања, често грађанима обећавају оно што није у њиховој надлежности и за шта већ сада знају да неће моћи да испуне.

У жару предизборне трке поједини од њих трудили су се, не само да промовишу своје идеје, већ и да оне друге саплету у истој намери. Тако се кандидату Демократске странке за градоначелника Београда Драгану Ђиласу изјаловила намера да са групом новинара возом отпутује до Ресника. Ђилас је, наиме, планирао да у четвртак, 3. априла, у оквиру своје кампање, возом који редовно саобраћа у 9.25 обиђе и тај део Београда и покаже како се подземном железницом у Ресник стиже за 12 минута. Међутим, тог јутра из „Железница Србије”, коју иначе „држи” Нова Србија Велимира Илића, изненада је јављено да је тај воз укинут и да неће саобраћати до 10. априла. Како је несуђеним путницима објашњено, воз је остао без локомотиве која је пребачена да вуче негде по Србији.

Ова кампања остаће упамћена и по томе што су поједини објекти свечано пуштани у рад и по неколико пута. Тако је мост на Ибру у Краљеву отворен три пута, а топлана у Чачку „само” два пута.

Недалеко од старог моста у Краљеву, 11. априла свечано је отворен нови мост. Уз присуство локалних званичника мостом су прошетали премијер Војислав Коштуница и министар за капиталне инвестиције Велимир Илић. У обраћању које је претходило овој шетњи министар Илић је најавио да ће после избора бити још сличних инвестиција.

Коштуница и Илић ипак нису били први који су отварали новоизграђени мост. Њихови политички супарници, локални лидери Демократске странке, Г 17 плус и Српског покрета обнове, незадовољни што су Коштуница и Илић присвојили заслуге за изградњу моста и оптужујући их да тако прикупљају предизборне политичке поене, два дана раније су и сами прошетали мостом и тако га симболично отворили. Овај мост претрпео је још једно „отварање”. Група младих, протестујући против политизације и кампање о трошку народа, на свој начин је „отворила” мост, солидаришући се тако са невољама становника насеља Рибнице, у коме је саобраћај током градње моста био знатно отежан.

Сличну судбину „доживела” је и топлана у Чачку. И ту су први стигли чланови ДС-а и СПО-а, а дан касније врпцу је пресекао и председник ДСС-а Војислав Коштуница.

Чини се да су ипак политичари били посебно инспирисани на великим предизборним конвенцијама. Пред масом окупљених симпатизера трудили су да буду што интересантнији и што пожељнији као евентуални будући министри. Тако је Млађан Динкић, министар за економију и регионални развој, говорећи на једном скупу коалиције „За европску Србију – Борис Тадић” окупљенима препричао свој разговор са сестричином Јеленом. Према његовим речима, уочи председничких избора сестричина се забринула за судбину њених омиљених радњи „Заре” и „Манга” ако победи Томислав Николић.

Велимир Илић је отишао много даље. Критикујући дојучерашње савезнике у Влади Србије, зато што нису пристали да се почне са радовима на аутопуту Хоргош – Пожега, он је изрекао тешку оптужбу на рачун председника ДС-а. „Борис Тадић ће бити крив за сваки живот који буде изгубљен на Ибарској магистрали”, поручио је Илић са говорнице у препуној хали Београдске арене.

Председник Партије уједињених пензионера Јован Кркобабић, како то и приличи странци на чијем је челу, не пропушта ниједну прилику да својим колегама пензионерима обећа бољи живот уколико у власти буде учествовала коалиција којој припада, а коју поред његове странке чине и Социјалистичка партија Србије и Јединствена Србија Драгана Марковића Палме. На предизборном скупу у Лесковцу Кркобабић је обећао пензионерима да ће први задатак те коалиције у Скупштини Србије бити предлог за доношење закона којим би се пензије повећале за 50 одсто.

(/slika2)„Гарантујем вам овом седом косом и ћелавом главом да ће први закон у Србији бити повећање пензија за 50 одсто”, казао је Кркобабић, који је свој говор завршио речима: „Ако не у победу, биће у смрт”.

Ништа мање озбиљно обећање бирачима је дао и председник Јединствене Србије. Он је најавио да ће свако четврто дете у Србији месечно до пунолетства добијати по 200 евра. И зато „мужеви да јаве супругама, а супруге мужевима да укључе бојлер, да правите четврто дете”.

А кандидат ДС-а за градоначелника Београда Драган Ђилас је, говорећи о својим плановима за Земунце, казао како би могао да обећа да ће за четири године сви имати канализацију, метро и мостове, али то не би била истина. А да би поткрепио своје речи да годинама ништа није урађено у Земуну, он је подсетио да је „пре 150 година Земун био део Европе што у то време није био случај са другим деловима Београда”, уз опаску да је ситуација данас потпуно другачија.

Он је, између осталог, у овој кампањи „обећао” и да ће уколико буде изабран за првог човека главног града „рад градског Јавног правобранилаштва бити независан, као и до сада”.

Министар пољопривреде Слободан Милосављевић је, како и доликује, истицао своје заслуге за развој пољопривредне производње у Србији. У интервјуу за „Вечерње новости”, на питање да ли је својим министарским ангажманом заслужио глас сељака, Милосављевић се похвалио чињеницом да је држава драстично повећала директна давања пољопривреднику. „Обични људи ми кажу да се више радују телету него детету, зато што знају да ће за теле из пољопривредног буџета одмах добити 150 евра”. Зато је Милосављевић убеђен да је ДС заслужио глас „сваког поштеног сељака”.

На предизборном скупу у Панчеву, председник ДС-а Тадић је изразио своју забринутост и саосећање са житељима овог града. Да не би погрешно схватили његове речи, он је Панчевцима објаснио да разлози за његову забринутост нису само политичке, већ и личне природе јер и он у том граду има чланове породице.

Иако се све чешће говори о њиховом евентуалном савезу након парламентарних избора, председник Српске радикалне странке Томислав Николић је у току ове кампање понекада, мада ређе него остале, критиковао и Војислава Коштуницу.

„Коштуница није председник владе, каква влада која се телефонски састаје. Он може да буде оператер у некој пошти: пошаље свим министрима поруку изјасните се о тачки један, два, три…”.

У другој прилици тврдио је да не постоји техничка влада. „Ми немамо техничку владу, немамо владу која може да се упусти у преговоре са Европском унијом. Ми имамо бившег потпредседника владе, па и ја сам неки бивши потпредседник владе. Могао бих и ја да преговарам сада и да натерам скупштину да ратификује мој споразум”.

Његов страначки колега, кандидат за градоначелника Београда Александар Вучић, задржао се на проблемима главног града. Тако је поручио да „ако радикали дођу на власт, у Београду више неће бити гужве”.

Његова конкуренткиња у овој трци, кандидаткиња Либерално-демократске партије Биљана Србљановић је, желећи да покаже колико је заслужила место градоначелника, открила да је посвећена Београду „до те мере да сам у својој званичној биографији изменила место рођења и уместо Стокхолма пишем Београд”.

ДСС-ов кадар Александар Поповић изјавио је да је његов највећи минус чињеница да је најмлађи међу кандидатима за градоначелника Београда.