Забашурено право на панџапски

„Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је оптуженом, противно његовом захтеву, ускраћено право да на главном претресу употребљава свој језик и да на свом језику прати ток главног претреса”, наводи се у члану 438, став пет ЗКП-а.

Међутим, Апелациони суд није нашао да је током суђења у Панчеву дошло до ове битне повреде закона. У члану 11 ЗКП изричито се наводи да странке имају право на свој језик и писмо и да ће им превођење бити обезбеђено из државног буџета.

– Апелациони суд је пронашао начин да забашури право окривљеног на употребу свог језика. Није истина да се Синг одрекао свог језика и није истина да је преводилац за урду рекао да се тај језик разликује од панџапског само у акценту – каже Спаховић.

Координатор за медије Апелационог суда у Београду Мирјана Пиљић пренела нам је наводе образложења, у којем пише да тај суд „у потпуности прихвата разлоге првостепеног суда”. Наводи се да на листи преводилаца Министарства правде није регистрован тумач за панџапски језик, да се суд у Панчеву обратио aмбасади Индије, а да је затим посредством УНХЦР-а ангажован преводилац за урду језик, који је рекао да се тај језик само у акценту разликује од панџапског.

– Суд у Панчеву је учинио све да пронађе преводиоца и тиме је показао да поштује право окривљеног да се брани на свом језику. Сада из Апелационог суда кажу да се слажу са судом у Панчеву, а притом ускраћују окривљеном право на језик који му је суд у Панчеву признао тражећи преводиоца – наглашава адвокат Спаховић.

Осумњичени у истрази може бити саслушан на „језику који разуме“, али на главном претресу, односно суђењу, мора да му се обезбеди превод на „свој језик”, уколико се изричито не одрекне тог права. Тако налаже ЗКП.

Апелациони суд је у образложењу навео да је Синг у својству осумњиченог изнео одбрану на руском језику крајем 2013. године. Као аргумент да разуме руски језик, суд наводи да је на том језику писао одговор на оптужницу, да се школовао на руском језику и радио у руским компанијама.

– Све је то тачно, али закон му даје право да се на главном претресу брани на свом језику и ми ћемо на том праву инсистирати докле год таква одредба постоји у ЗКП-у. Окривљени се није одрекао права на свој језик тиме што је у истрази прихватио превођење на руски. Он није одредио руски језик као свој. Зашто би онда првостепени суд тражио преводиоца за панџапски? Стиче се утисак да то „није јасно” Апелационом суду – каже адвокат Спаховић.

Београдска апелација позива се и на Европску конвенцију о људским правима и право на правично суђење на језику „који оптужени разуме”.

– Примарни извор права је Закон о кривичном поступку, који је много конкретнији и даје окривљенима већа права од Европске конвенције, а сама конвенција налаже да се једном дата људска права не могу смањивати накнадним прописима или правним ставовима. Суд је дужан да окривљеном омогући право које му обезбеђује закон – наглашава адвокат Спаховић.

Бранилац тврди да су наши судови свесно кршили закон, с тим што је суд у Панчеву то признао, док Апелациони суд избегава да призна суштинску разлику између права на језик у истрази и права на језик на главном претресу.

– ЗКП је толико јасан да додатно тумачење није потребно. Чак и окривљени који разуме језик на коме се води поступак – има право да се брани и да прати суђење на свом језику, без обзира на то да ли суд има или нема преводиоца. Права окривљених не зависе од услова којима располаже суд – објашњава Спаховић.

Ипак, став Апелационог суда сада обавезује Виши суд у Панчеву да на поновном суђењу опет крши право окривљеног на употребу свог језика. Штавише, суд сада неће ни покушавати да пронађе преводиоца.

– Јасно је да правни став Апелационог суда у преводу гласи: „Немамо преводиоца за тај твој панџабски којим говори само 100 милиона људи” – закључује адвокат.

Одбрана ће и даље инсистирати на примени ЗКП-а. Ново суђење у Панчеву треба да почне у првој половини августа.