Телевизија завадила политичаре

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 29. априла – Расправа о Јавном радио-телевизијском систему Босне и Херцеговине и формирању корпорације јавних емитера, у којој би били Радио-телевизија Републике Српске, Федерална телевизија и БХРТ, све више добија политичке конотације. Њени главни актери су премијер Републике Српске Милорад Додик и председник Социјалдемократске партије БиХ Златко Лагумџија, а на њихове иступе реаговала је и Канцеларије високог представника.

Полемика је почела пре неколико дана када су се српски и хрватски посланици у Парламентарној скупштини БиХ супротставили предлогу да се формира корпорација јавних емитера. Срби су указали да БХРТ има велике губитке, чији би део морала да покрије Радио-телевизија Републике Српске. Осим тога, српски посланици су незадовољни националном структуром запослених и уређивачком политиком Јавног РТВ система БиХ. Јер, од 977 радника 67,3 су Бошњаци, 11,7 чине Босанци, Срба је 7,9 а Хрвата 9,3 одсто. Остали чине 3,7 процената од укупног броја запослених. Хрвати, пак, захтевају да, пре формирања корпорације, добију канал на свом језику.

Премијер Српске Милорад Додик је, на основу лоших пословних резултата и ревизорских извештаја о незаконитостима у раду Јавног РТВ сервиса БиХ, затражио да ова кућа оде у стечај. Он је, осим тога, навео да уређивачка политика овог сервиса одражава настојања бошњачке политичке елите за централизацијом и унитаризацијом БиХ. Додику је одговорио Златко Лагумџија, оценивши његов иступ као „антидејтонско деловање”. Он је, уједно, позвао високог представника Мирослава Лајчака да „донесе одлуке о хитном формирању корпорације јавних емитера”, и, уз оптужбу да је „најодговорнији за Додикове понашање”, позвавши га да „заустави овакво 'антидејтонско деловање' за шта има и овлашћења”.

На Додикове и Лагумџијине тешке речи, Канцеларија високог представника је одговорила саопштењем, у којем је, поред осталог, речено да је Социјалдемократска партија БиХ „обећала да ће пружити помоћ БиХ на путу ка Европској унији, а онда је урадила све што је било у њеној моћи да га подрива”. И Лагумџији и Додику је замерено што „нападају легитимне државне институције”, с тим што је за лидера Социјалдемократске партије наведено и то да је он „у последње време више активан у критиковању међународне заједнице него у раду на европској будућности” БиХ.

Председник Управног одбора БХРТ Никола Деретић не пориче да је стање у овој медијској кући критично и да су губици „затамнили екран”. „Акомулирани дугови БХРТ су 24,9 милиона марака, а потраживања су 18,8 милиона марака. Невоља је, међутим, што 80 одсто наших потраживања нису наплатива. Федерална телевизија нам дугује 7,7 милиона марака, а и она је у губитку тако да је ту суму немогуће наплатити. Затим, наступила је застара за наплату 2,5 милиона марака од РТВ таксе... Истина, нови управни одбор прошле године је смањио трошкове пословања за милион марака, али, ако БХРТ не добије снажнију финансијску 'инјекцију' из буџета, што је мало вероватно, питање је да ли ћемо моћи опстати”, рекао је Деретић за наш лист.

Иначе, одлуку о формирању Јавног радио-телевизијског система БиХ наметнуо је бивши високи представник међународне заједнице Карлос Вестепендорп, иако је, по Дејтонском споразуму, јавно информисање у искључивој надлежности ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ.

Боро Марић

-------------------------------------------------------------------

Андрић није крив

Бањалука – Полицајац Ненад Андрић из Зворника биће враћен на посао, јер Тужилаштво Босне и Херцеговине није утврдило да је одговоран за ратна дешавања у јулу 1995. године у Сребреници, потврђено је јуче нашем листу у Министарству унутрашњих послова Републике Српске. Претходно, портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић је саопштио да је истрага вођена против Андрића показала да нема основа за његово кривично гоњење.

Андрић је, иначе, одлуком високог представника међународне заједнице у БиХ Мирослава Лајчака пре девет месеци суспендован, због сумње да је учествовао у ратним злочинима над Бошњацима у Сребреници. Заједно са њим, суспендована су још 34 полицајца, против којих истраге још нису завршене.