Лоповлук на пољима као елементарна непогода
Старчево – „Скоро смо имали случај када је на нас потегнут и нож, а аутомобил пољочуварске службе оштећен. Власници засада морају да знају да је наш посао пре свега обилазак државног земљишта од узурпације и то се чува 24 сата. Наравно да када прођемо, па уочимо да се нешто дешава на приватној земљи реагујемо, како не би дошло до скидања или паљења рода, а и ловци обилазе и чувају шуме. Свеукупно, мало нас је, само двојица пољочувара, а атар је огроман, мада знамо ми која је чија парцела.
Због свега, пољопривредници морају и сами да се боље организују”, објашњава за „Политику”, Горан Стаменковић, један од двојице пољочувара старчевачке службе, док поменути пак кажу да лопови раде систематски, више пута обиђу терен, а онда муњевито реагују, па иако многи од њих готово и не напуштају своје парцеле, мора некада и да се људски одспава, али онда озбиљно ризикују да остану без рода.
И тако је на све три стране Панчева окруженог насељима и плодним пољима са којих стижу вапаји ратара, повртара, воћара, бостанџија… и све чешће пчелара. Губе дах дању радећи и ноћима стражарећи на својим засадима све јурећи хорде нежељених „гостију”. Сезона је поранила, па су у њиве пожурили и лопови. Прво је на удару била боранија, па кукуруз шећерац, добар род кајсија, бресака и бостана, па се тако може „набрати” и неколико хиљада евра, а календар лоповских захвата продужава се ка карфиолу, кељу, паприци, редом до купуса – „берба” траје до касне јесени и тако је сваке године.
Редовно се обавештава полиција, они дођу и сачине записник, као и пољочувари који патролирају дању, али се озбиљне крађе, додају оштећени углас, тада и не дешавају. Констатује се штета, поднесе кривична пријава, но никада нико није ухваћен, нити је одговарао и то је део приче, који је истоветан оној у Старчеву недалеко од Панчева, чији атар такође није поштеђен од „посета” незваних гостију, који су се прилично обезобразили.
Није непознато да лопови иду у групама, ноћу, а на удару су највише поља и оранице „на изволте” – оне које ударају на пут. Посебна мука повртара је кажу и са комплетном апаратуром за наводњавање, па свакога дана морају да је довлаче, монтирају и наново пакују сваке вечери, јер се „позајмљује” и опрема – распрскивачи, црева, алат и ручне пумпе. Лоповлук поприма размере елементарне непогоде, којих овде за разлику од других крајева, ове године није било. С друге стране, мишљења су да би више новца добијеног од закупа државног пољопривредног земљишта, требало да се определи за бољу организацију пољочуварске службе и уређење атарских путева.
И док, на још непохараним пољима, траје рововска борба за шећерац и бостан зна се и шта је наредни плен крадљиваца. За месец дана доспева карфиол, који има добру цену, а лако се бере. Следи одбрана купуса и кромпира, док паприка ајваруша најжилавије одолева, јер троши више времена за бербу. Ратарски засади, такође су на удару, па је ранијих година бивало „пожњевено” и неколико ланаца сунцокрета и обран кукуруз, а у заталасаној Делиблатској пешчари, највише у насељу Чардак, пчелари се у сезони не одвајају од својих кошница и камиона са пчелињацима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
