Саудијски струјни удар на Иран

Стога се саудијска понуда, о којој је известила агенција Блумберг, може читати као намигивање Ирачанима да Ријад може решити њихове проблеме док их Техеран оставља на цедилу иако очекује да опет буде владар из сенке над Ираком. Ово је време у којем се одлучује о томе да ли ће Иранци опет имати свог човека на месту ирачког премијера, као што се сматрало да је био случај за време мандата Нурија ел Маликија, или да ли ће макар обезбедити „контролни пакет” у влади.

Победник на изборима био је угледни клерик Муктада Садр, који тражи смањење уплива Ирана и САД на ирачку политику. Пошто није добио довољно гласова да би сам формирао владу, већину мора тражити у преговорима с Хадијем ел Амиријем, из проиранског савеза Фатех, и још актуелним премијером Хајдером ел Абадијем, човеком који је доведен на власт пре четири године као фигура прихватљива и за Техеран и за Вашингтон.

Разговоре о стварању нове владе пореметиле су притужбе на регуларност гласања, након чега је одлучено да се понови бројање дела бирачких листића, који се одмах нашао под нападом: прво у багдадском магацину, у који је подметнут пожар, затим у складишту код Киркука, на које је насрнуо бомбаш самоубица. Пребројавање је нагло завршено тек ове недеље, када су надлежни напокон признали да је, супротно ономе што су раније тврдили, непрецизиран број гласачких листића изгорео у саботажи ватром, због које је ухапшено троје службеника изборне комисије и један полицајац.

У међувремену је склапање коалиција могло тећи јер је поново пребројавано само онолико гласова колико није могло преокренути првобитно објављене резултате избора. Привидни почетни помаци су се убрзо замрзли. Садр и Амири су, на извесно изненађење због њихових разлика око Ирана, били објавили да су направили коалицију с којом ће даље тражити још посланика из других странака да би имали већину у парламенту. Потом је Садр саопштио да је договор направио и са Абадијем, да би онда из Амиријевог блока било речено за Ал Џазиру како они и победник избора имају само прелиминарни споразум и да Фатех наставља разговоре и са осталим странкама.

Наводно је између Амирија и Садра запело управо у ставкама преко којих се ломи ирански домашај у Ираку. Једна од њих је улога бившег премијера Маликија, с којим Фатех има тесне односе, али Садр засад тврдо одбија било какву сарадњу с човеком који је сматран за иранску марионету и оптуживан за дискриминацију сунита, па тиме и разгоревање њиховог незадовољства које је за своје јачање, као екстремно просунитска и антишиитска терористичка група, искористила Исламска држава. Друга спорна тачка су Народне мобилисане јединице, скуп шиитских милиција које су се бориле против ИД а важе за изразито блиске Ирану. Амиријев Фатех је и настао тек пред изборе, као политичко крило тих милиција, на чијем разоружавању Садр инсистира, до овог часа безуспешно.

Положај Ирака између захтева Ирана и САД управо се погоршао због тога што је Вашингтон обновио санкције Техерану. Абади, који је и даље на челу ирачке владе, али ће се тек видети колико ће се питати за будући курс државе, рекао је да ће Ирак морати да поштује тај ембарго. Једна од фракција шиитских милиција је одмах поручила да таква одлука неће обавезивати наредну владу.

САД ћуте, Русија подржала Ријад у спору с Отавом

Док је Вашингтон одабрао да ћути о свађи Саудијске Арабије и Канаде, која је критиковала стање људских права у сунитској краљевини, Русија је подржала Ријад. Марија Захарова, портпаролка руског министарства спољних послова, изјавила је, преноси Ројтерс, да људска права треба да буду промовисана уз узимање у обзир „специфичних националних обичаја и традиција”, те да је њихова „политизација” неприхватљива и да су у овој ситуацији потребни „конструктивни савети и помоћ пре него критицизам са становишта моралне супериорности”.