Млади чезну за послом и – Западном Европом

Подаци о породичном и брачном статусу младих сведоче да највећи број њих живи са родитељима, тек свака десета млада особа живи у свом стану, а у браку је свега десет одсто њих. Иако статистика сведочи да опада број незапослених у овој старосној доби, забрињава податак да послодавци чешће запошљавају младиће него девојке – незапослено је око 27.000 момака и чак 36.000 младих жена. Најмање незапослених живи у Београду и на Косову, а највише у региону Шумадије и западне Србије, где скоро свака трећа особа не ради. 

– Забрињава висока стопа незапослености младих, а обесхрабрује нас и податак да је свега четвртина њих запослена у струци за коју се школовала. Свака трећа млада особа која је учествовала у овој студији оценила је да на тржишту рада не постоји потреба за њиховом дипломом, а свега седам одсто младих задовољно је образовним програмом за који се школовало. Међутим, охрабрује чињеница да су млади флексибилни спрам тражења посла. Наиме, шест од десет њих спремно је да се преквалификује и ради неки други посао уместо онога за који су се школовали – истакао је Бобан Стојановић, истраживач Кровне организације младих Србије и аутор ове студије, презентоване уочи 12. августа, Међународног дана младих особа.

Подаци изведени из овог истраживања указују да млади нису претерано заинтересовани за свет који их окружује: тек свака четврта особа свакодневно се информише о политици и другим дешавањима, а телефон је главни извор информација. Чак 93 одсто младих вести чита на телефону, половина њих се информише преко малог екрана, а свега четвртина чита новине. Осим тога, само 16 одсто младих сматра да постоји слобода медија. Тек 40 одсто њих зна да постоји Закон о младима, а трећина их је чула за Закон о волонтирању.

– Млади често истичу да се њихов глас не чује довољно, а статистика поткрепљује њихов утисак. Иако у Србији живи 186.795 младих, свега четири посланика у Народној скупштини млађа су од 30 година. Наше истраживање показује да опада заинтересованост младих за политику и поверење у политичаре. Свака четврта особа потпуно је незаинтересована за политичка дешавања. Тек свака трећа млада особа редовно гласа, више од трећине никада не излази на изборе, а трећина гласа само понекад. Када смо их питали због чега не остварују своје бирачко право, углавном смо добијали одговоре типа: сви су политичари исти, нико не ради у интересу грађана, сви су нам се смучили... Једна од десет младих особа је члан неке политичке партије, а 83 одсто младих не верује ниједном политичару – нагласио је Стојановић.

Свега трећина младих сматра да је демократија најбољи облик владања, а скоро половина њих сматра да је Србији потребна чврста рука и снажан лидер. Тек свака трећа млада особа на Европску унију реагује позитивно, трећина има изразито негативан став, а остали реагују – неутрално. Осим тога, свега 42 одсто подржава улазак Србије у ЕУ, а тек свака четврта млада особа сматра да би се боље живело ако би Србија ушла у заједницу европских народа. Опада веровање да је Европска унија фактор мира и стабилности, иако млади и даље верују да би чланство Србије у ЕУ донело веће могућности за посао и путовања.

– На питање шта за вас представља највећи проблем, већина младих одговорила је да су то незапосленост, образовни систем, корупција и безбедност. Свака четврта особа безбедност види као највећи проблем нашег друштва, а посебно забрињава податак да је половина њих била изложена физичком или вербалном насиљу. Млади нису безбедни ни у виртуелном свету: трећина њих били су жртве дигиталног насиља и узнемиравања – упозорио је Бобан Стојановић.

Највеће поверење млади имају у војску, цркву, Кровну организацију младих Србије, Министарство омладине и спорта. Изузетно ниско поверење имају у Владу Србије и Народну скупштину.