„Сорбона” и „Ратници” красе Францускињу
Блештав и умивен Споменик захвалности Француској Ивана Мештровића поново доминира простором парка Калемегдан. Краси га статуа Францускиње и два нова барељефа „Сорбона” и „Ратници”, начињена од једног од најпознатијих мермера на свету „карара бјанко”. Нове барељефе направљене по строгим мерама претходних који су на споменику стајали 88 година урадио је вајар Горан Чпајак, редовни професор Факултета примењених уметности са својим тимом. Постављање барељефа трајало је пуних 11 сати, а технички поступак израде три месеца.
Овим послом обухваћена је рестаурација скулптуре и израда сасвим новог постамената и барељефа од италијанског мермера.
Споменик захвалности настао је као израз захвалности Француској за помоћи у Великом рату, а свечано је откривен 11. новембра 1930. године. Централна женска фигура представља симбол Француске која у време рата јуриша у помоћ Србији. На источној страни налазила се барељефна композиција „Сорбона”, а на западној „Ратници”.
Споменик захвалности Француској је споменик културе од 1965. године, а од 1983. је утврђен за добро од великог значаја за Републику Србију.
– Барељефи су допремљени у четвртак око осам сати. Одмах је кренуло бушење и постављање прохромских анкера који ће држати мермерне плоче. Све је текло по плану, али је посао ипак деликатан због чега смо морали пажљиво да радимо и да пазимо на сваку ситницу како нешто не бисмо оштетили и све прецизно уклопили. Барељефе смо поставили уз помоћ дизалице јер је сваки од њих тежак две до три тоне. У сав посао било је укључено десетак људи – рекао је Чпајак. Он је истакао да је део посла урађен и уз помоћ специјалног вакуума који се користио да би држао мермерне плоче док се не извуку сигурносни каишеви уз помоћ којих су барељефи пренети са земље на споменик.
– На крају свега задовољан сам како је текло постављање, како светло пада на уклесане фигуре... како је све завршено. Цео пројекат обнове споменика, иначе, рађен је врло професионално, са планом који је испоштован до последњег дана – истиче Чпајак.
Стари барељефи, рад Мештровића и његових сарадника – Франа Кршинића, Антуна Аугустинчића, Грге Антунца, Шимета Дујмића и Орландинија биће сачувани у Музеју града Београда.
– Нове барељефе, за разлику од старих, који су били начињени од пет елемената и на порозном брачком камену, ми смо урадили у комаду и јединственом мермеру. Оба барељефа рађена су из једног камена, из буквално две полутке истог комада. Клесани део барељефа широк је два метра и висок 1,70 – каже Чпајак.
Место где је камен набављен зове се Карара и налази се на северу Италије, на граници између Лигурије и Тоскане. То је најпознатији басен камена за скулптуре.
И барељефи и обнова статуе Францускиње, коју је радио вајар и рестауратор Зоран Кузмановић са својом екипом, завршени су пре рока.
Али, остало је још мало посла. Потребно је да се цео споменик очисти од прашине настале брушењем мермера, да се среде степенице испред обележја, да се заштити.
Пре те финалне фазе – заштите, потребно је да се уклешу реченице које су некада стајале на споменику – „Волимо Француску као што је она нас волела” и „A la France”. И тај део посла урадиће Чпајак.
Када ће бити званично „откривен” споменик још није познато јер је потребно да се уреди простор око њега.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


