У Тршићу се учи дигитална хуманистика

Истакла је да нема недоумице око тога да ли је поређење са чувеним ваљевским природњачким парњаком оправдано. Неговање студентских и ученичких идеја и подстицање истраживачког рада још у основној и средњој школи, а не тек на завршним годинама студија, како је у Србији одавно устаљено, основне су замисли које ће, према Грујићевој, морати да оствари овај центар.

Образовно-културни центар „Вук Караџић” намењен је младима од основне школе до факултета из целог света. Основни циљ је популарисање српског језика, ћириличног писма и његовог реформатора Вука Караџића. Кроз укључивање омладине у све активности и њихово повезивање са универзитетским професорима овај храм националних наука у Тршићу има задатак да штити српско нематеријално културно наслеђе и негује нашу културу. Списак установа са којима остварују сарадњу импресиван је. Ту су Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик, Институт за књижевност и уметност, филолошки, филозофски и учитељски факултети, као и уметнички одсеци универзитета у Србији, Републици Српској и Црној Гори, Културни центар „Вук Караџић” у Лозници, Вукова задужбина, Матица српска, европске научне институције и истраживачки центри.

– Намера нам је да талентоване средњошколце упознамо са српским језиком и књижевношћу, али ће они у радионицама учити и о световној, духовној, уметничкој и популарној музици, као и савременим културним садржајима који су им блиски, попут филма, стрипа, телевизијских серија и интернета. Већ су организоване радионице креативног писања, а у плану су и семинари за средњошколце о медијској писмености. Други циљ центра је да ђацима из дијаспоре приближи српски језик и културу. У плану су и курсеви за побољшање писмености у школама, на факултетима, штампаним и визуелним медијима – објашњава Грујићева.

За студенте основних и мастер студија српског језика и књижевности, музикологије, етнологије, етномузикологије, антропологије, културологије, теорије уметности и медија биће организоване радионице и семинари у којима ће се обучити за теренска истраживања. Странци који студирају славистику у Тршићу ће савладавати превођење са српског на стране језике и обрнуто, а семинар из дигиталне хуманистике, која је нова наука, полазницима ће пружити знање како да примењују информационе технологије у проучавању језичког, књижевног и етнографског наслеђа. Где год буде могуће, основна литература коју ће користити биће Вукови речници, збирке народних песма, приповедака и пословица.

Сем за ђаке и студенте, центар у Тршићу отворио је врата свим србистима, па су у плану и семинари за професоре и округли столови за лекторе који на славистичким катедрама у свету предају српски језик и књижевност.

– Предвиђено је и оснивање библиотеке, као и покретање издавачке делатности центра у Тршићу, а уколико буде новца обновићемо и угледну едицију монографија „Вуков сабор”. Управо је завршена теренска пракса за студенте основних студија етнологије и антропологије, где су обучавани за истраживање, заштиту и очување културног наслеђа Србије. Предавачи су били са Института за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и доценти, научни сарадници и музејски саветници Мреже заштите нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Крајем месеца студенти мастер и докторских студија јужне славистике из Келна, Варшаве, Москве, Рима и Београда похађаће летњу школу текстологије и превођења „Нобеловац и класик Иво Андрић”. Намењена је студентима славистике са европских универзитета који студирају српски као страни језик, а организује се у сарадњи са Институтом за славистику Универзитета у Келну – најављује Грујићева и додаје да ће се средином септембра у Тршићу окупити шездесетак студената југославистике са двадесетак европских и светских катедри. Они студирају српски језик и стипендисти су Министарства просвете.