На листама чекања 72.540 пацијената
У српским болницама на операцију или на различите врсте снимања чека 72.540 људи. Најдуже су листе чекања за операцију катаракте, уградњу вештачког колена и кука, коронарографију срца, стављање вештачких валвула, али и снимање главе и кичменог стуба на магнетној резонанци. У просеку, на најтраженије интервенције чека се око две године, али се дешава да пацијент на ред за операцију стигне и после шест година.
По листама чекања које се објављују на сајту Републичког фонда за здравствено осигурање, на пример, човек који је у ужичкој болници заказао операцију уградње вештачког колена у јануару 2013. доћи ће на ред у марту 2019. године. А болесник који је прошлог месеца стављен на листу у Институту „Бањица” биће оперисан у јануару 2022. године. Ако се суди по званичним листама, данас ће у овој установи бити оперисан болесник коме је операција колена заказана у децембру 2014. године.
Како сазнаје „Политика”, на кардиохируршке интервенције најдуже се чека у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, затим у Клиничком центру Србије и КЦ Крагујевац, док се на ВМА, у КЦ Ниш, болницама у Крушевцу и Ужицу, КЦ Крагујевац и КБЦ „Звездара” најдуже чека на ортопедске интервенције.
Да би се ухватили укоштац за овим проблемом, РФЗО је почетком године пустио у рад нови софтвер захваљујући коме сада један пацијент не може да буде пријављен за исту операцију у више болница, а др Сања Радојевић Шкодрић, в. д. директора ове установе, најавила је за наш лист да ће крајем године заживети и систем регионалних листа чекања, да би пацијенти краће чекали на интервенцију и да не би морали да путују у удаљена места.
– Најпре треба дефинисати оквире региона и све урадити да сваки има једнаку опрему и кадар. На томе интензивно радимо заједно са Министарством здравља. Тамо где недостају стручњаци, слаћемо експерте из главних центара да тамо обаве операције – каже др Радојевић Шкодрић.
Највише пацијената, 25.740, налази се на листи чекања за операцију катаракте, на коју се у просеку чека 314 дана. Држава је овим пацијентима изашла у сусрет и омогућила да на операцију могу да иду и код приватника са којим РФЗО има склопљен уговор о сарадњи. Међутим, велики број пацијента није желео да искористи ту могућност већ су се изјаснили да ће чекати колико треба у здравственој установи у којој желе да буду оперисани.
Слична је ситуација и са Институтом „Дедиње”, јер многи пацијенти желе да буду подвргнути кардиохируршкој интервенцији искључиво у тој кући и пристају да чекају колико треба, уместо да оду, на пример, у Ниш, где би за кратко време стигли на ред.
Директори болница се на разне начине довијају како би скратили листе чекања, па уводе рад викендом, отварају нове хируршке сале, стимулишу запослене…
Проф. др Милован Бојић, директор Института „Дедиње”, каже да је код њих отворена још једна кардиохируршка сала за операције, која није радила десет година. У њој годишње може да се обави око 500 операција, што значи и толико мање пацијената на листи чекања. Унутрашњом организацијом, тврди он, увећали су операциони дневни програм, па се у клиници обави око 11 интервенција сваког дана.
У Клиничком центру Крагујевац намеравају да од јесени уведу операциони програм и суботом за уградњу стентова на срцу, за коронарографију, балон дилатацију… Проф. др Предраг Саздановић, директор КЦ Крагујевац, истиче да ће лекари који буду учествовали у томе добијати стимулације за рад. Кад је реч о листама чекања за ортопедију, у КЦ Крагујевац на операцију кука чека око 400, а колена око 700 особа.
– Добар је потез што с времена на време организујемо такозвану ортопедску недељу, када за неколико дана оперишемо до 35 пацијената. То ћемо наставити да радимо, а планирамо да се интервенције обављају и у преподневним и у послеподневним сатима. До Нове године моћи ћемо да преполовимо листе. Посебан сегмент је чекање за снимање на магнетној резонанци и скенеру, јер радимо готово у три смене и дајемо све од себе да што више људи обави снимање. Али треба знати да нису баш сви пацијенти који су послати кандидати за то снимање јер их лекари некад шаљу и кад не треба. Ускоро нам стижу два нова уређаја, па ће бити лакше за рад – додаје др Саздановић.
На ортопедске операције и код приватника?
На наше питање да ли постоји могућност да се, као у случају поступака вантелесне оплодње и операције катаракте, укључи и приватни сектор, односно да пацијенти са овереном здравственом картицом могу на пример на ортопедску интервенцију или снимање на магнетној резонанци код приватника, др Сања Радојевић Шкодрић истиче да се разматра и та могућност и да је предуслов да приватник има техничке капацитете, стручњаке и дозволу Министарства здравља.
– До краја године наша радна група треба да заврши анализу државних центара и утврди каквим техничким капацитетима располажу. Након тога морају да дефинишу потребе. Уколико процене да треба, они ће предложити да још неке интервенције, попут катаракте и вантелесне оплодње, могу да се обаве у приватној пракси – додала је др Радојевић Шкодрић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
