Град поново објавио рат дивљим градитељима

Град ће поново изаћи на мегдан дивљим градитељима јер је нелегална градња уз наплату јавног превоза највећи проблем Београда, нагласио је Горан Весић, заменик градоначелника. За разлику од претходних бројних објава рата бахатим инвеститорима, Весић је признао оно што сви годинама знају, али се нико од званичника није усуђивао јавно да каже, а то је да без „асистенције” општинских и градских службеника у последњих четврт века не би могло да се намножи више од 200.000 нелегалних грађевина у престоници.  

– Многи државни органи нису радили свој посао. Неопростиво је да бесправну зграду неко прикључи на струју, воду, канализацију. Ми сви морамо да се доведемо у ред – био је изричит Весић гостујући на РТС-у. 

Да би стао на пут несавесним градитељима који зидајући на дивље не плаћају бројне дажбине које морају да измире сви предузимачи да би добили дозволу за градњу и уз то профитирају продајући станове и локале на тржишту, град је иницирао измену Закона о планирању и изградњи. 

– Постоји несагласност прописа и користе се различити закони, а ми смо предложили да се укрштају информације свих државних органа кад је реч о нелегалној градњи. Тражићемо да се легализација завршава другостепеним органом. То значи да када захтев одбије Градско веће или ресорно министарство, објекти могу одмах да се руше, па нека се потом власник жали Управном суду, а ако суд утврди да је град погрешио платићемо одштету. Захтевамо и да се забрани прикључење бесправне градње на било какву инфраструктуру и да се нелегална градња преко 100.000 квадрата третира као прање новца – истиче Весић.

Утисак да се у Београду гради много квари чињеница да се масовно зида на дивље и то после 26. новембра 2015. када је закон то забранио и поново изашао у сусрет бахатим инвеститорима омогућивши им да повољно озаконе дивље квадрате. При том су предузимачи чинили кривично дело не обазирући се на то да ће одговарати, а охрабривало их је то што држава у последње две деценије није масовно рушила. Наочиглед свих зидале су се вишеспратнице без папиролошких темеља, станови надограђивали без дозвола, подизали спратови који нису предвиђени грађевинском дозволом. Врхунац у инвеститорској „сналажљивости” био је покушај фалсификовања градилишне табле у Раковици. 

– У последњих пет, шест година изграђено је 500.000 нелегалних квадрата и тако су буџет односно грађани Београда изгубили између 30 и 40 милиона евра који би се слили у градску касу да су инвеститори платили допринос за грађевинско земљиште, ставку која је обавезна када се зида по закону. Колико је то површина најбоље показује поређење са око 650.000 квадрата за које смо у првих седам месеци ове године издали локацијских и грађевинских дозвола – напомиње Весић.   

Као и сваки пут када град покаже зубе дивљим предузимачима, питање је да ли ће претње схватити као упозорење и решеност Београда да коначно заустави дивљу градњу. Јер, таквих покушаја било је и претходних година, али без великих резултата.

Најжешћи удар на бесправна градилишта уследио је крајем 2009. године после усвајања тзв. Дулићевог закона о изградњи, који је агресивном медијском кампањом најављивао масовну, праведну и брзу легализацију, готову за две године. Уследиле су појачане инспекцијске контроле београдских градилишта, пљуштале кривичне пријаве, али дивља градња није заустављена. Чак није било ни масовних рушења.

Број нелегалних објеката се множио, а легализованих смањивао. Само у Београду, од 11. септембра 2009. до јула 2013, према „Политикином” истраживању, сазидано је најмање 13.535 дивљих објеката. И то не само на периферији. Међу општинама са највише нелегалних квадрата били су Стари град и Врачар. Шампион је Палилула са 3.955 бесправних грађевина, чиме је претекла и Гроцку, на чијој територији се налази Калуђерица, највеће нелегално насеље у Европи. Јасно је да ниједна влада неће Калуђерицу сравнити са земљом, али је нејасно како ниједна не успева да спречи метастазе рака београдског урбанизма.