Суринам сања српски сан
Српску мустру за стабилизацију јавних финансија узео је протекле недеље Гилмор Хофдрад, министар финансија Суринама. О економским изазовима са којима се суочава ова земља, која је недавно повукла признање Косова, разговарао је са српским колегом – министром финансија Синишом Малим.
У каквом је економском чабру ова малена привреда са севера Јужне Америке кад је за њене грађане недостижан и „српски сан”? Шта је то толико разочаравајуће у суринамским макроекономским бројкама кад је тамошњег министра финансија очарала табела коју му је показао његов српски колега Синиша Мали?
Суринам има нешто мало више од 590.000 становника, привреда се већ годинама бори са рецесијом, а 2016. године економска активност пала је за 10,4 одсто. У јануару 2011. године тамошња влада је девалвирала тамошњу валуту за 20 одсто и подигла порезе како би смањила буџетски дефицит. Већ до децембра 2016. године суринамски долар изгубио је 46 одсто своје вредности у односу на амерички долар. То је убрзало инфлацију у овој земљи, па је она 2016. године била већа од 55 одсто, да би на крају прошле године пала на 22 одсто. Суринам је презадужена земља са уделом јавног дуга од 72,1 одсто бруто домаћег производа, односно свега што тамошњи грађани и привреда створе за годину дана. Преведено у паре, њихов укупан БДП на крају 2017. године достигао је 3,3 милијарде долара. То је чак 12,5 пута мањи БДП од нашег. То значи да оно што наша привреда произведе за годину дана, Суринам не може ни за 13 година. Ипак, то не би требало да нас радује, јер мерено по становнику, и Србија и Суринам имају БДП од око 15.000 долара, јер наша земља има 12 пута већи број становника од ове јужноамеричке економије.
Дефицит у суринамском буџету прошле године је био већи од 11 одсто, а буџетски приходи износе скромних 360 милиона долара.
Министар Хофдрад затражио је од свог колеге Синише Малог савете о томе како да Суринам, по угледу на Србију, реструктурира своје дугове, уведе ПДВ и води одговарајућу пореску политику.
Обично су минулих година наши министри финансија по белом свету тражили рецепт за макроекономску стабилизацију. Годинама смо слушали како од странаца треба да преузмемо знање (know how) које немамо. Како се догодило да актуелни министар дође у ситуацију да фискалну консолидацију која је спроведена протеклих година „продаје” по свету као бренд?
– Све је то опсена – каже економиста Љубомир Маџар. – Код нас је ситуација, истина, боља него што је била пре неколико година, али није толико очаравајућа као што то политичари желе да представе – каже наш саговорник.
На констатацију новинара да није само Суринам очаран нашим економским учинком, већ и Међународни монетарни фонд и Светска банка, Маџар одговара:
– Они бране свој пројекат и покушавају да кажу како је њихова интервенција овде дала резултате. Али они, истовремено, упућују и примедбе да се није много одмакло када је о реформи јавних предузећа реч – каже Маџар.
Када је реч о сарадњи Србије и Суринама, наш саговорник кратко каже: „Какав клијент, такав и узор”.
– Нема ту много шта позитивно да се каже ни о једном ни о другом. Да су мало луциднији тражили би савете на неким местима где има више економског знања него овде – закључује Маџар.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
