Surinam sanja srpski san
Srpsku mustru za stabilizaciju javnih finansija uzeo je protekle nedelje Gilmor Hofdrad, ministar finansija Surinama. O ekonomskim izazovima sa kojima se suočava ova zemlja, koja je nedavno povukla priznanje Kosova, razgovarao je sa srpskim kolegom – ministrom finansija Sinišom Malim.
U kakvom je ekonomskom čabru ova malena privreda sa severa Južne Amerike kad je za njene građane nedostižan i „srpski san”? Šta je to toliko razočaravajuće u surinamskim makroekonomskim brojkama kad je tamošnjeg ministra finansija očarala tabela koju mu je pokazao njegov srpski kolega Siniša Mali?
Surinam ima nešto malo više od 590.000 stanovnika, privreda se već godinama bori sa recesijom, a 2016. godine ekonomska aktivnost pala je za 10,4 odsto. U januaru 2011. godine tamošnja vlada je devalvirala tamošnju valutu za 20 odsto i podigla poreze kako bi smanjila budžetski deficit. Već do decembra 2016. godine surinamski dolar izgubio je 46 odsto svoje vrednosti u odnosu na američki dolar. To je ubrzalo inflaciju u ovoj zemlji, pa je ona 2016. godine bila veća od 55 odsto, da bi na kraju prošle godine pala na 22 odsto. Surinam je prezadužena zemlja sa udelom javnog duga od 72,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što tamošnji građani i privreda stvore za godinu dana. Prevedeno u pare, njihov ukupan BDP na kraju 2017. godine dostigao je 3,3 milijarde dolara. To je čak 12,5 puta manji BDP od našeg. To znači da ono što naša privreda proizvede za godinu dana, Surinam ne može ni za 13 godina. Ipak, to ne bi trebalo da nas raduje, jer mereno po stanovniku, i Srbija i Surinam imaju BDP od oko 15.000 dolara, jer naša zemlja ima 12 puta veći broj stanovnika od ove južnoameričke ekonomije.
Deficit u surinamskom budžetu prošle godine je bio veći od 11 odsto, a budžetski prihodi iznose skromnih 360 miliona dolara.
Ministar Hofdrad zatražio je od svog kolege Siniše Malog savete o tome kako da Surinam, po ugledu na Srbiju, restrukturira svoje dugove, uvede PDV i vodi odgovarajuću poresku politiku.
Obično su minulih godina naši ministri finansija po belom svetu tražili recept za makroekonomsku stabilizaciju. Godinama smo slušali kako od stranaca treba da preuzmemo znanje (know how) koje nemamo. Kako se dogodilo da aktuelni ministar dođe u situaciju da fiskalnu konsolidaciju koja je sprovedena proteklih godina „prodaje” po svetu kao brend?
– Sve je to opsena – kaže ekonomista Ljubomir Madžar. – Kod nas je situacija, istina, bolja nego što je bila pre nekoliko godina, ali nije toliko očaravajuća kao što to političari žele da predstave – kaže naš sagovornik.
Na konstataciju novinara da nije samo Surinam očaran našim ekonomskim učinkom, već i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, Madžar odgovara:
– Oni brane svoj projekat i pokušavaju da kažu kako je njihova intervencija ovde dala rezultate. Ali oni, istovremeno, upućuju i primedbe da se nije mnogo odmaklo kada je o reformi javnih preduzeća reč – kaže Madžar.
Kada je reč o saradnji Srbije i Surinama, naš sagovornik kratko kaže: „Kakav klijent, takav i uzor”.
– Nema tu mnogo šta pozitivno da se kaže ni o jednom ni o drugom. Da su malo lucidniji tražili bi savete na nekim mestima gde ima više ekonomskog znanja nego ovde – zaključuje Madžar.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
