Подсећања на филмске великане

Сећање на скоро заборављене, својевремено врло популарне филмове, глумце и режисере подстиче се и маркама издатим различитим поводима. На пример, ко од млађе генерације зна за филмове „Убица станује у броју 21” и „Златарски кеј” чувеног француског режисера Жоржа Клузоа? Или за Којтнеров „Последњи мост” у коме игра Марија Шел и неколико наших глумаца, а који се одиграва за време партизанске борбе?

За време немачке окупације, француски режисер Анри-Жорж Клузо 1942. године снимио је поменути трилер по истоименом роману Станислас-Андреа Стемана из 1939.године. Ово дело, а нарочито „Златарски кеј” из 1947,по делу истог писца, донело је опште признање Клузоу. Стогодишњица рођења овог писца „полицијског романа”, за кога се, са Агатом Кристи и Жоржом Сименоном, сматра да је достигао највиши домет у овом жанру, обележена је марком Белгије са ознаком „један” и приказом сцене из овог филма („један” значи 0,54 евра).

Хелмут Којтнер, чија се стогодишњица рођења обележава немачком марком од 55 евроценти са његовим ликом и колажом из његових дела, рођен је у Диселдорфу. Почео је као члан једне кабаретске групе 1930, а 1936. се запослио у позоришту да би 1939. режирао филм „Кити и света конференција”, затим „Довиђења, Франциска”, „Романса у молу”, итд. После рата окренуо се немачкој варијанти неореализма, а посебан успех је постигао филмовима „Ђавољи генерал”, са Куртом Јиргенсом, и „Последњи мост”, 1953/1954, даље „Лудвиг Други”, 1955, „Капетан из Кепеника” 1956, „Циришка веридба” 1957... Умро је 1980.

„Последњи мост” сниман је у Југославији, са Маријом Шел у улози дрХелге Рајнбек, коју партизани киднапују, те она, као заробљеник, лечи и ове борце и заробљене Немце уз све компликације које медицинска делатност у овим околностима изазива. Од наших глумаца учествују Павле Минчић, Јанез Врховец и други. Филм се завршава на мосту у Мостару где при једном оружаном сукобу докторка покушава да реши на коју страну да оде, својим Немцима или да помогне партизанима…

Ана Мањани, чија се стогодишњица рођења прославља уз марку од 0,60 евроценти са њеним ликом, била је истакнута филмска глумица, добитница Оскара 1956.године за улогу у филму „Тетовирана ружа”.

Ова глумица великог талента и снажног драмског темперамента снимала је у САД и Италији: „Рим отворен град” (1945), Роселинијев филм са Алдом Фабрициом, „Златне кочије”, „Много снова на улицама”... Умрла је 1973. године.